Због оваквог извештаја добио је пуну подршку од Америке, Велике Британије и Пољске да примени такозвана „бонска овлашћења“.
Политиколог из Бањалуке Анђелко Козомора објашњава да нису у питању никаква нова овлашћења већ она која су декларцијом усвојена на заседању Савета за спровођење мира у децембру 1997. у Бону, када су донети неки закључци који се тичу улоге високог представника. Међу њима, додаје наш саговорник, не постоји могућност кадровских смена.
„Инцко је добио вербалну подршку тројице амбасадора али бонска овлашћења не може да користи на тај начин већ само уз сагласност великих сила. Прошло је то време кад је свет имао само једну велику силу, сада су ту и Русија и Кина, које се и те како питају да ли високи представник може да користи бонска овлашћења и како“, каже Козомора.
Он подсећа да је је Инцко више пута помињао да ако се угрози целовитост БиХ и међунационални односи, да ће реаговати, али све је то било за унутрашњу употребу јер никада није ни имао разлога да примени овлашћења.
„Нема никавих шанси да сада у овим односима снага у свету та овлашћења употреби. Оно што је битно је да је БиХ последњих месеци поново центар интересовања великих сила и око ње се ломе копља између Русије и Америке. Врло агресивно покушавају да увуку БиХ у НАТО, јер им је стало да БиХ буде део те војне алијансе како би угрожавали и Србију и даље Русију“, објашњава Козомора.
Саговорник Спутњика из Бањалуке уверен је да Западу највише сметају РС и Додик, који је најгласнији у томе да нема начина да Српска пристане на чланство у НАТО-у.
„Додикова прича о отцепљењу РС од БиХ и о БиХ као немогућој држави, нешто је о чему он говори од 2006, јер се не поштује изворни Дејтонски споразум. Он то стално понавља, па ипак никада нису искоришћена бонска овлашћења. Зато мислим да је главни мотив Америке и Велике Британије сада да уцене Српску да БиХ уђе у НАТО, а то се, наравно, неће десити“, сигуран је наш саговорник.
Козомора напомиње да БиХ коју Инцко познаје јесте немогућа држава ако после седам месеци после избора не може да формира Савет министара као оперативно тело које би радило за добробит грађана. Такође, седам месеци у БиХ нема Представничког дома, Већа народа, а Председништво се није састајало два месеца.
На седници УН, државе које су подржале Инцков извештај оптужиле су Додика и због тога што тражи укидање ОХР-а, због „застрашивања грађана“, „ревидирања историје у Сребреници“, довођење у питање пресуда које је донео суд у Хагу и „кочење БиХ у напредовању ка евроатлантским интеграцијама. Једини који се супротставио овом извештају био је представник Русије.
Иначе, правници наглашавају да високи представник ни по Бонској декларацији не може доносити законе, већ само одлуке привременог карактера, и то из надлежности Председништва и Савета министара, како изричито пише у овој декларацији.
С друге стране, свака декларација је политички и необавезујући, а не правни акт, и стога нема правног основа за деловање високог представника већ то може бити само Анекс 10 Дејтонског мировног споразума. Инцков нови извештај покрива период од 16. октобра 2018. до 15. априла 2019. године.
