Претећа игра коју је пре годину дана започео Вашингтон, добила је и свој претећи наставак.
Када су упркос противљењу свих преосталих потписница међународног нуклеарног споразума са Ираном из 2015. године Сједињене Америчке Државе једнострано одлучиле да га напусте и поново уведу санкције Ирану, вероватно нису рачунале да би Техеран могао да се дрзне и да узврати ударац.
Или су баш на то рачунали амерички јастребови, посебно Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон, који већ 20 година заговара рат са Ираном. Уосталом, био је и један од архитеката рата са Ираком и због тога, упркос последицама, никада није зажалио.
Тек, Техеран је дипломатском поштом послао писма Великој Британији, Француској, Немачкој, Кини и Русији, у којима им је предочио да имају два месеца да испуне своје обавезе преузете међународним споразумом који су заједно потписали, како би ирански нафтни и банкарски сектор био заштићен од америчких санкција поново уведених прошле године.
У супротном, Иран ће одустати од неких својих обавеза из споразума. Тачније, наставиће са развијањем нуклеарног програма, односно са обогаћивањем уранијума и складиштењем тешке воде.
Колико може да ескалира најновија ситуација која је већ протумачена као ултиматум Ирана, пре свега европским земљама, поготово с обзиром на то да је америчка администрација претходно већ преусмерила носач авиона „Абрахам Линколн“ пут Блиског истока у близину иранских територијалних вода?
Добар познавалац прилика у том делу света, спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић сматра да ће се одговор земаља ЕУ свести на декларативну политичку и дипломатску подршку Техерану, због чега ће он и кренути у ограничено обогаћивање уранијума и складиштење тешке воде. Он напомиње да се Техеран и после иступања Америке из споразума и враћања санкција придржавао својих обавеза, али да је због најновијих притисака одлучио да подвуче црту.
„Иран према одредбама тог међународног споразума, на основу којег је донета и Резолуција 2231 СБ УН, има право да настави са својим активностима на развоју нуклеарног програма, ако му нека од страна-потписница уведе санкције. Техеран је био веома стрпљив. Међутим, Трампова администрација, поред тога што је иступила из споразума, увела је низ других мера“, каже Коркоделовић за Спутњик.
Американци су недавно увели санкције Иранској републиканској гарди, протеклих дана су укинули све олакшице за увоз иранске нафте одређеном броју земаља, напомиње он и подсећа на најновију вест о упућивању носача авиона у близину иранских територијалних вода.
На питање како ће на ултиматум Ирана одговорити потписнице споразума, Коркоделовић каже да су земље ЕУ, чијим је компанијама САД запретила санкцијама за наставак сарадње са Ираном, потпуно беспомоћне и пуки посматрачи.
„Бојим се да ће се то свести на декларативну политичку и дипломатску подршку, пре свега ЕУ Техерану и да ће Иран кренути у оквиру онога што ирански шеф дипломатије Зариф каже да су дозвољени кораци према Резолуцији 2231 УН и међународног споразума и да ће кренути у ограничено обогаћивање уранијума и складиштење тешке воде“, истиче Коркоделовић.
Он у прилог томе напомиње да је шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини раније била гласна у одбрани иранске позиције, али да се ових дана она не чује.
Коркоделовић додаје да то што је у оваквом моменту шеф иранске дипломатије Мохамад Џавад Зариф у Москви, веома говори о снажној сарадњи Москве и Техерана.
Сусрет руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова и Зарифа то је и потврдио, а Лавров је изразио очекивање да ће европске потписнице нуклеарног споразума са Ираном из 2015. испунити своје обавезе.
Коркоделовић указује да је због санкција којима је гађан нафтни сектор Ирана, он данас у ситуацији да производи 1,2 барела нафте дневно, уместо скоро четири милиона барела, колико је производио по потписивању нуклеарног споразума и укидања санкција. Он напомиње да Кина која увози око 50 одсто укупног извоза иранске нафте, одлучно одбија притиске САД да прекине са увозом нафте из Ирана. Упркос паду производње, захваљујући сада високој цени нафте изнад 70 долара за барел и даље може да заради значајних 30 милијарди долара годишње.
Саговорник Спутњика дели мишљење аналитичара који сматрају да тржиште нафте није једини разлог америчког атака на Иран.
„Суштина свега је да тим огромним притиском Трамп, осим жеље да заузме већи део нафтног тржишта, натера Иран да поново седне за преговарачки сто и знатно прошири теме за преговоре. Између осталог и о ракетном наоружању, и у свему томе има огромну подршку и подстицај Израела који је архинепријатељ Ирана“, напомиње Коркоделовић.
На питање да ли је ратна претња којом Америка звецка реална, саговорник Спутњика сматра да то још није случај.
„Ситуација се компликује са овим ултиматумом, јер ће сада додатно скочити Болтон и амерички државни секретар Мајк Помпео, који ће рећи: ето, Иран је непопустљив“, каже Коркоделовић, али и додаје да ће вероватно, за разлику од Болтона који 20 година тражи прилику за отпочињање рата са Ираном, тај документ у Вашингтону разматрати „хладне главе“. Како сматра, Трамп у суштини ипак није човек рата.
Он не верује да ће се ситуација изродити у директну конфронтацију Ирана и САД, тим пре што САД улази у предизборну председничку кампању. А тада амерички председници обично не иду у ратове, закључио је Коркоделовић.
