Косовски министар унутрашњих послова Екрем Мустафа најавио је да ће на седници косовске владе затражити увођење „реципрочних мера“ против Србије због „непризнавања регистарских таблица и свих осталих докумената које Србија не признаје“, преноси „Газета експрес“. Његов предлог није дошао на дневни ред прошле седнице косовске владе, али је он „сигуран да ће бити разматран већ на следећој“.
Најава нових мера из Приштине уследила је после, наводног, „сведочења косовског грађанина да му је у Србији полиција исписала казну у износу од 1.000 евра, након што им је показао косовску возачку дозволу“.
Уколико би Приштина ове мере применила у пракси, то би значило да се не би признавале таблице и документа које је издала држава Србија. Другим речима, Срби са Косова би могли да користе само косовске документе и да возе аута која имају ознаку Косова, док би возила из централне Србије за улазак морала да имају зелени картон, а постоји и одређена могућност да им се наплаћује одређена такса. Не би више постојала могућност да се на Косово уђе само са личном картом издатом у Србији, већ би пасош био обавезан, што до сада није био случај.
Политиколог Драгомир Анђелковић верује да постоји само један пут да се Београд супротстави овим акцијама.
„Мислим да ће Приштина ићи све даље и даље у притискању Србије и Срба на Косову ако Србија ускоро не одговори. Сада заиста мислим да је време да Београд крене у потпуне контрамере, од саобраћајне блокаде Косова, до увођења такси на њихове производе који се транспортују преко Србије, транспорта аутобуса… Да прекинемо да признајемо било која њихова документа, од царинског печата, па надаље. И да на северу Косова успоставимо своју власт у општинама, а да тај исти процес започнемо и на југу“, сматра Анђелковић.
Наш саговорник истиче да ако Приштина жели тихи рат са Србијом, онда ми морамо да одговоримо јаким контрамерама, јер њихова агресија не може да прође некажњено.
„Уверен сам да смо данас у много бољој геополитичкој ситуацији да предузмемо тако нешто. Какву корист имамо од овакве међународне позиције ако је плаћамо уступцима који се односе на велике националне интересе? Међународна позиција треба да нам служи да будемо у бољем положају, а не у горем“, сматра наш саговорник.
Ако се и Америка и Француска и Немачка противе таксама и траже од Приштине да их укину, ко онда Приштини даје ветар у леђа да уводе још ригорозније мере? Анђелковић одговара:
„Не треба заборавити да амерички Сенат у великој мери, а и Конгрес, у свом саставу имају велики број албанских лобиста. Они су јаки не само у Америци, већ и у европским земљама. Тако да су Америка и велики део Европе и даље уз Албанце, не у мери као раније, али довољно да их охрабрују да иду све даље у својим безобразлуцима“, подсећа он.
Београд и Приштина су се још током 2011. у такозваној техничкој фази преговора сагласили да би грађанима требало бити омогућена слобода кретања. Две стране су се, између осталог, сагласиле да свака страна може применити систем којим ће личне карте бити праћене писаним „улазним-излазним“ документима за становнике друге стране који желе транзитно да путују у трећу земљу.
Договорено је и да ће свака страна предузети све неопходне мере да омогуће становницима друге стране да слободно путују унутар или преко територије друге, користећи возачке дозволе које су издали њихови органи власти.
Косовска страна никада није искористила могућност да издаје „улазно-излазни“ формулар, док српска страна и практикује тај део споразума и имаоцима косовских личних карти на административним прелазима издаје документ у наставку.
Када су регистарске таблице у питању, договорено је да ће као привремена мера власти у Београду омогућити возилима са Косова која имају КС регистарске таблице да слободно путују. За свако возило чији власник то буде желео, доступне су привремене регистарске таблице на релевантним граничним/административним прелазима.
У складу са тим, аутомобилима са регистарским таблицама РКС издаје се „проба“ привремене таблице при уласку на територију централне Србије. Издавање ових таблица кошта 400 динара, а такве таблице су важеће за вожњу на територији централне Србије два месеца.
Споразум о слободи кретања је ревидиран два пута. Први пут 2013, када је договорено узајамно признавање полиса осигурања за возила и знатног смањења путних трошкова грађана, а други пут 2016, када је договорена пререгистрација српских таблица са регистарским ознакама које се односе на градове на територији КиМ и такозвани „стикер режим“ за таблице градова из централне Србије и РКС, односно КС ознаке.
Овај режим је требало да замени систем „проба“ таблица, али га две стране нису спровеле.
