„Лавров се насмејао. Сви који смо присуствовали састанку смо се међусобно погледали, не разумејући о чему је реч“, написала је Захарова.
„Очигледно да Јапанци и ми имамо различите представе о ’оштрим исказима‘“, додала је Захарова.
У Москви су 10. маја разговарали руски и јапански шеф дипломатије, Сергеј Лавров и Таро Коно. Током обраћања медијима Коно је изјавио да је, као и током фебруарског састанка, „дискусија повремено долазила до оштрих исказа“. Он је навео да то није његов први састанак с Лавровом и да односи испуњени поверењем допуштају прилично искрену комуникацију.
Јапан претендује на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомаји, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године. Совјетски Савез и Јапан су 1956. године потписали Заједничку декларацију, у којој се Москва сложила да размотри могућност предавања Јапану острва Хабомај и Шикотана, након закључивања мировног споразума, док судбина Кунашира и Итурупа није била разматрана.
Совјетски Савез је очекивао да ће Заједничка декларација окончати спор, а Јапан је тај документ посматрао само као делимично решење проблема, не одустајући од претензија на сва острва.
Даљи преговори нису довели ни до чега, мировни споразум по завршетку Другог светског рата није био потписан. Постоји став да је озбиљно противљење САД, које су запретиле да ће, ако Јапан пристане да преда два од четири острва, то утицати на процес повратка Окинаве под јапански суверенитет (споразум о повратку Окинаве Јапану ступио је на снагу 1972. године).
Став Москве је да су острва ушла у састав Совјетског Савеза након Другог светског рата и да суверенитет Русије над њима не подлеже сумњи.
