Поводом отворених претензија албанског премијера Едија Раме и Хашима Тачија да уједине Албанију, Косово и део Југа Србије, шеф српске дипломатије је поручио да не види више смисао преговора у Бриселу.
Да ли се новим порукама Раме и Тачија из Тиране прешла „црвена линија и може ли Србија заиста да стави тачку на даље преговоре под руководством Федерике Могерини?
Владислав Јовановић, бивши амбасадор у Уједињеним нацијама, каже да ми не треба да будемо проглашавани некоопертивнoм страном, него да затражимо разговоре у обновљеном оквиру:
„Дакле, да се каже да је проглашење независности Косова у супротности са Резолуцијом 12 44. Да је подршка том једностраном акту у супротности са овом Резолуцијом, као и да је оквир досадашњих преговoра био савим једностран, то јест, на страни косовских Албанаца и њиховог нелегалног акта. Због свега овога, нови преговори треба да узму у обзир и нашу аргументацију која до сада није уопште истицана нити коришћена, и да се у тим оквирима потражи најбоље решeње које би било у интересу мира и безбедности на Балкану“, мишљења је наш саговорник.
На питање да ли би протестна нота Тирани због изречених намера имала неку тежину, Јовановић одговара:
„Није довољна само протестна нота, већ и да у њој нагласимо да се Албанија током терористичких активности ОВК на Косову, још пре 1999. године, понашала супротно међународном праву и директно се мешала у тај сукоб на страни терориста, шаљући им и људство и оружје и политичку подршку. Треба и да нагласимо да је то политика Тиране у континуитету, која је супротна и билатералним односима и миру и безбедности на Балкану, али и међународним одлукама. На тај начин, који је шири, треба Албанију да прозовемо и да све то ставимо на увид светској заједници. А не да то буде само билатерално препуцавање.“
Јовановић сматра да у овој ситуацији треба да избегавамо нагле потезе, али да би требало да реафирмишемо наш правно-политички положај када је у питању Косово и Метохија, као територије која је привремено окупирана и стављена под администрацију УН.
„Суштина је да се позовемо на наш Устав на Резолуцију 1244 и на пријем Савезне Републике Југославије у УН у њеним пуним авнојевским границама. То је закон међународног права. Под тим законом је проглашен нестанак СФРЈ и све републике су позване да буду независне, с тим да републичке границе постају нове међународне границе. Кроз то треба да потиснемо притиске који се на нас врше од 2008. до данас и да терет доказивања пребацимо на Приштину јер они су ти који су прекршиоци међународних односа“, подсећа Јовановић.
Наш саговорник каже да би се на овај начин одупрли притисцима да прихватимо „нову реалност“, а да нам као награду за то понуде улазак у ЕУ. Он је уверен да ако бисмо покренули све точкове међународног права, које је на нашој страни, да бисмо тако исправили грешку претходних власти.
„На тај начин бисмо коначно охрабрили и друге земље, чланице СБ УН Кину, Русију, као и Индију и све ове које не признају Косово да уђу у међународну дискусију и да се ставе на страну права, то јест, нас“, закључује Јовановић.
Он не спори да би та борба трајала годинама, али види и као једнини начин који нас чува од даљих понижавања и пораза које нам наши западни партнери и такозвани пријатељи намећу као њихову апсолутну вољу.
