После тродневног сукоба у ком је из Појаса Газе на Израел испаљено око 600 ракета уз посредство Египта склопљено је примирје, или зато што је Хамас то тражио јер почиње Рамазан, или је Израел то хтео због Евровизије, а вероватно да је одређену улогу одиграло и једно и друго да обе стране одлучи да не иду у даљу ескалацију, оцењује бивши амбасадор Србије у Египту Драган Бисенић у емисији „Спутњик интервју“.
Бивши дописник Танјуга из Турске и Грчке Војислав Лалић подсећа да израелски Мосад спада међу најефикасније службе безбедности у свету и сигурно ће предузети све неопходне мере да осигура да Евровизија протекне мирно, али напомиње да ни Палестинци не би ништа добили евентуалном акцијом која би угрозила безбедност учесника тог такмичења.
Описујући професионализам Мосада, Лалић подсећа да је у време када се Арапско пролеће приближили Сирији, за разлику од свих западних служби које су тврдиле да су одбројани дани сиријског председника Башара Асада и да треба пустити исламисте да га докрајче, једино Мосад дао тачну процену и упорно говорио — „не играјте се ватром, ти екстремисти ће се окренути против вас и пуцати у Европи и Америци чим обаве свој посао тамо“. Тако се и десило, додаје Лалић, имајући у виду терористичке нападе по Европи.
Он оцењује да недавни сукоб Израела и Палестинаца потврђује да „на Блиском истоку нема ништа ново“, али да он показује две ствари: да у Гази дижу главу радикалне групе као што је Исламски џихад који не слуша ни наређења Хамаса, као и да постоји повећана нервоза пред најављени програм помирења који би амерички председник Доналд Трамп требало да саопшти после Рамазана.
Иако елементи тог програма још нису познати, према информацијама неких медија, он ће подразумевати компромис у ком ће свако морати нечег да се одрекне, али, сматра Лалић, после Трампове одлуке да Јерусалим призна за израелску престоницу а Голанску висораван призна за територију Израела, Палестинци неће лако прихватити Трампов предлог, штавише, управо их је Трамп својим потезима радикализовао.
Према речима Бисенића, управо је палестинско питање „тле на коме расту различите врсте опасности за Израел, али и за читав Блиски исток“, где све функционише по систему спојених судова, па су тако са иразелско-палестинским сукобом повезана и дешавања у Јемену, али и конфронтација САД и Ирана.
„Такав је арапски свет. То је целина где се таласи преносе с једног на други крај“, констатује амбасадор.
Ипак, кад је реч о Ирану, и поред заоштравања и америчког показивања мишића у Персијском заливу, ни Лалић ни Бисенић не очекују америчку војну интервенцију, али сматрају да следи заоштравање.
„Израелска страна јесте упозорила САД да Иран можда планира напад на америчке снаге у Заливу, због чега су реаговали и Трамп и саветник за националну безбедност Џон Болтон. Болтон већ деценијама има оштар курс против Ирана и његово понашање изазива више забринутости него сам председник Трамп. Међутим, државни секретар Мајк Помпео је отворио могућност да се са Ираном постигне споразум тако да јачање америчког војног присуства вероватно неће значити увод у неку војну интервенцију против Ирана“, оцењује Бисенић.
