„Северне територије“ у Јапану су четири острва Јужних Курила — Кунашир, Итуруп, Шикотан и Хабомај, на која претендује Токио и око којих се спори с Русијом.
Некико сати пре искључења посланик је, желећи да сноси одговорност за свој поступак, поднео изјаву о иступању из партије. Међутим, организација није усвојила ту изјаву, а лидер партије Итиро Мацуи је рекао да у датом случају није довољно само иступити из партије по сопственој жељи.
Искључење с партијског списка је много озбиљнија мера која има казнени карактер и служи као пример осталима. Политичка каријера оних који су кажњени на тај начин обично се завршава, чак и ако, попут Марујаме, остављају посланичко место.
Посланик Марујама је признао да је био под лаким дејством алкохола у тренутку када је с бившим житељима Јужних Курила разговарао о решавању спора. Он се тада обратио једном од њих с питањима: „Да ли се само ратом могу вратити острва?“, „Зар ништа осим рата не преостаје?“, „Да ли сте ви за или против тога да се острва врате у рату?“.
Та питања је 14. маја ујутру објавила јапанска штампа, која их је окарактерисала као узнемирујућа и није крила своје негодовање због њих. Постављено је питање о томе колико је Марујама компетентан за звање посланика.
Сам посланик је одмах покушао да се огради од сопствених речи, истичући да се каје и назвавши их непримереним.
Посланика је осудио генерални секретар јапанске владе Јосихиде Суга. Он је нагласио да се та изјава „апсолутно не поклапа с позицијом владе“ која намерава да настави дипломатске преговоре с Русијом на тему Курилских острва.
Марујамија су критиковале и партије владајуће коалиције, као и опозиција. Његове изјаве је осудио и министар иностраних послова Јапана Таро Коно.
Односи Русије и Јапана годинама су у сенци одсуства мировног споразума којим би било решено питање спорних Курилских острва. Јапан претендује на четири острва Јужних Курила, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године.
Совјетски Савез и Јапан су 1956. године потписали Заједничку декларацију, у којој је Москва прихватила да размотри могућност предавања Јапану острва Хабомај и Шикотан после закључивања мировног споразума, док о судбини Кунашира и Итурупа није било речи.
Совјетски Савез је очекивао да ће Заједничка декларација окончати спор, али је Јапан тај документ сматрао само делимичним решењем проблема, не одустајући од претензија на сва острва.
Након Другог светског рата мировни споразум није потписан. Постоји мишљење да се томе озбиљно противе САД, које су запретиле да ће, ако Јапан пристане да преда Русији само два од четири острва, то утицати на процес враћања Окинаве под јапански суверенитет.
Став Москве је заснован на томе да су острва ушла у састав Совјетског Савеза по завршетку Другог светског рата и да суверенитет Руске Федерације над њима није ни под каквом сумњом.
У новембру прошле године у Сингапуру је одржан састанак лидера Русије и Јапана, након ког је јапански премијер Шинзо Абе изјавио да су се стране договориле да убрзају преговарачки процес о мировном споразуму на основу Заједничке декларације из 1956. године.
