Иако би тај потез био делимично проблематичан и за Кину, то би такође имало разарајуће последице за глобална финансијска тржишта, рекао је Сураб Гупта, виши сарадник Института за кинеско-америчке студије у Вашингтону.
У том случају, дошло би до апсолутног хаоса на глобалним валутним тржиштима, а након тога и на глобалним тржиштима капитала.
Према подацима Трезора и Удружења за хартије од вредности и финансијска тржишта, Кина тренутно поседује 1,13 билиона долара у америчким трезорима. То је само део од укупно 22 билиона долара дуга САД, али 17,7 одсто разних хартија од вредности које држе стране владе. Пекинг је у последњих 12 месеци смањио власнички удео за готово четири одсто, али још увек заузима прво место међу америчким иностраним кредиторима.
Међутим, Гупта верује да чак и ако се трговински конфликт погорша, Пекинг неће предузети ове мере.
„Постоје бољи начини за контрамере, као што је, на пример, потрошачки бојкот америчке робе. Док Кина потпуно не интернационализује и учврсти своју валуту, она једноставно не може да се потпуно дистанцира од америчког тржишта дугова. Такав потез би и самој Кини нанео штету“, рекао је он.
Уколико Кина и делимично изађе са тржишта америчких обвезница, Вашингтон ће морати да пронађе нове купце за свој дуг. То ће захтевати веће каматне стопе, што ће заузврат имати негативне импликације на америчку економију, рекао је Гупта.
„Као примарни издавач резервних валута у међународном монетарном систему, америчка влада ће бити у могућности да финансира своје потребе за средњорочним задуживањем. И то сигурно не би било безболно“, закључује он.
