Пројекат „Међународни дипломатски форум“ Дипломатске академије Министарства спољних послова Русије настао је пре две године и према речима руководиоца пројекта Наталије Маслакове Клауберг, ради се о платформи која је отворена за дискусију између људи различитих нација, заинтересованих за друштвене науке и јавну дипломатију. За две године стручњаци Дипломатске академије обишли су све европске земље и већину азијских држава, а први панели били су посвећени обележавању 100 година Октобарске револуције.
Резултати тог дијалога били су неочекивани, каже Маслакова Клауберг.
„Знате и сами да Русија није једноставна земља, да постоји много митова везаних за њу, и то је за нас било неочекивано. Свака земља имала је свој мит о револуцији. Прошле године започели смо јубиларни екскурс о успостављању дипломатских веза између Русије и балканских земаља, а у октобру смо обележили 140 година од успостављања дипломатских веза са Румунијом. У Румунији је тада владала једна антируска атмосфера, али се то променило и данас тамо постоји заинтересованост за руске теме. Ове године планирамо да обележимо и 140. годишњицу успостављања дипломатских односа са Бугарском. Веома смо срећни што, макар и са малим закашњењем, можемо да обележимо 180. годишњицу успостављања дипломатских односа са Србијом. Овде на сваком кораку осећамо како је пријем наше делегације срдачан, што нам омогућава да водимо још отвореније дијалоге на ову тему“, каже она.
Доајен совјетске и руске дипломатије и професор на Дипломатској академији Јевгениј Кутовој подсетио је на историјске корене српско-руских односа. Србија и Русија гаје тесне међусобне везе, које датирају још из 12. века, када је Свети Сава посетио руски манастир светог Пантелејмона на Светој Гори. Српско-руске везе одржаване су како за време татарско-монголског јарма, под којим је Русија била, тако и после Боја на Косову, када се Србија нашла под турском окупацијом.
Према његовим речима, најдинамичнији период у српско-руским односима пре формалног успостављања дипломатских односа био је за време Петра Великог, који је позивао Србе да се населе у Русији.
„Не можемо да заобиђемо име Саве Владиславића, који је био веома значајна личност при двору Петра Великог. Он је закључио уговор са Кином и био руски амбасадор у Риму и Константинопољу. Управо је у Петрово време била пракса да се Срби позивају у службу, и тада је формирано 20 територијалних српских јединица, од којих су најпознатије Славјаносербија и Нова Србија. У то време и у самој Србији порасло је интересовање за Русију, па Катарина Прва у Србију шаље учитеља Максима Суворова, који је донео више од 400 буквара и око 100 уџбеника“, каже Кутовој.
Према речима проректора Дипломатске академије Олега Иванова, савремени српско-руски односи динамично се развијају, што, сматра он, доприноси стабилизацији балканских прилика. Због специфичног географског положаја, као веза између Европе и Блиског истока, Балкан је изложен ширењу НАТО-а и ЕУ, али и асиметричним претњама као што су мигрантска криза и тероризам.
Русија, према његовим речима, пажљиво прати развој ситуације на Балкану, јер се она тиче и руске безбедности. Европске интеграције, каже, које према идеји Брисела саме по себи треба да представљају повећање просперитета, не би требало посматрати као универзални лек.
„Најбитније је да интеграције балканских земаља не доведу до разједињавања и до нових разграничења у Европи и наравно, да балканске земље не буду пред вештачким избором да ли су за ЕУ или су за Русију, што смо већ имали прилике да видимо. Русија је против ширења НАТО-а на Балкану. Знате, не желимо никакву ескалацију у односима са НАТО-ом, али не можемо да затворимо очи и не видимо њихове аспирације. Имамо велики проблем, а то је проблем Косова. Русија не признаје самопроглашену независност Косова и сматра да оно припада територији Србије на основу Резолуције 1244“, нагласио је Иванов.
Српско-руски односи издржали су тест времена, али, закључује Иванов, не треба спавати на ловорикама, већ треба развијати кључне области сарадње.
Панел Међународног дипломатског форума биће настављен у четвртак и биће посвећен успомени на руског цара Николаја Другог.
