Иако се сусрет Помпеа са председником Русије Владимиром Путином и руским шефом дипломатије Сергејем Лавровом могао оценити као „корак напред“, и даље се не може говорити о „ресетовању односа“.
Састанак у Сочију је смањио степен конфронтације између две земље, покренувши дијалог између Русије и Сједињених Држава, иако не треба градити илузије о суштинском отопљавању односа, јер неслагања у низу питања и даље остају.
„Уочи посете на сајту Стејт департмента налазило се саопштење о томе да се Русија мешала у унутрашње ствари Црне Горе и да тамо само што није организовала државни пуч. А потом су то удаљили са сајта. Ја не памтим такав случај. Зашто се то ради? Пре свега, то је уклоњено да се не би покварила атмосфера преговора. То значи да је Американцима стварно пригустило и да су они приморани да са нама имају контакте и разговарају, иако то не желе. Када би могли, они би само вршили притиске на нас и никаквих преговора не би било. Али, они су принуђени да успостављају ове контакте, да воде дијалог. Треба да будемо свесни да ниједна реч Американаца, чак и ако је потписана, не вреди ни гроша. Треба имати у виду да главни циљ Америке није чак ни обуздавање Русије, него намера да је потисну, изгурају. О томе они отворено говоре. Стога, сваки пут када са њима водимо дијалог, гледајући у њихове очи ми видимо те циљеве, стратешке, дугорочне, које преовлађују. Упркос томе, треба имати у виду да се ми по неким тачкама можемо сложити, у крајњем случају како би дошло до деескалације и смањења тензија. На то смо фокусирани, али надам се да не гајимо илузије о Америци“, каже за Спутњик руски политиколог Александар Ведрусов.
Према мишљењу руских политиколога, Америци, земљи-хегемону, тренутно је главна брига Венецуела.
„Њима Венецуела није потребна, већ им је потребно да покажу да могу одатле да протерају Русе. То је истина. Њима је потребно да покажу како су јаки“, сматра политиколог Владимир Брутер.
На питање шта значи „протерати Русе“, с обзиром на то да у Венецуели има далеко више кинеских инвестиција него свих осталих заједно, Брутер објашњава да се овде ради о чињеници да „Мадурову безбедност осигурава Русија“.
„Нафта има важан значај, али не и пресудан. Американци не могу да трпе пред својим двориштем ’непријатељске‘ режиме. Не могу да трпе Никарагву, јер Кина може да изгради канал у Никарагви и прекине игру коју Америка игра на својој хемисфери. Не могу да трпе Русију у Венецуели, јер Венецуела има скоро највеће доказане резерве нафте, и ако оне падну у руке Руса, Русија ће диктирати светску цену нафте. Русија ће у том случају бити са њима равноправна, а да се то не би десило, Русија мора да буде стално понижавана“, каже Брутер.
По ономе што су Лавров и Помпео говорили о Венецуели, нису примећене промене у ставовима тих земаља, ни Русије ни Сједињених Држава. Свако се и даље држи своје позиције. Остаје питање, могу ли Москва и Вашингтон пронаћи компромис?
„Веома тешко. Трамп, Помпео и Болтон ће стално предлагати Русији, балансирајући на ивици војног мешања, или новчану гаранцију или могућност да изгуби новац активном војном америчком интервенцијом. Ово је унутрашњи блеф. То је типична америчка спољнополитичка стратегија, која почива на основној теореми покера. Она се зове теорема Малмута—Скљанског“, каже Брутер.
Ипак, руски политиколози сматрају да је састанак у Сочију, као и сам Помпеов долазак у Русију, важан сигнал. Са политичке тачке гледишта, важност таквог састанка се огледа у томе што се уопште и одржао и што су обе стране показале спремност да разговарају и трагају за компромисним решењима.
Лавров је, коментаришући планове америчког председника Доналда Трампа да се састане с руским лидером у јапанској Осаки, током самита „двадесеторице“, рекао да ће, уколико такав предлог стигне, Москва на њега реаговати позитивно.
Обнављање односа између САД и Русије је неопходно како би се спречили војни инциденти, решили регионални сукоби и стабилизовала ситуација у свету. Русија је глобални играч и Америка је коначно схватила да је са Москвом боље разговарати.
Председник Русије и амерички државни секретар, коме је ово прва посета Русији откако је на тој функцији, разговарали су сат и по о читавом низу међународних проблема, укључујући и Споразум СТАРТ-3. Вашингтон сада намерава да продужи овај споразум, што је посебно актуелно у условима америчке суспензије учешћа у Споразуму о ракетама средњег и кратког домета. Главна тема састанка у Сочију били су међународни проблеми, ситуација у Сирији, Северној Кореји, Авганистану, Либији и Ирану. Важна тема разговора била је и стратешка стабилност и неширење наоружања, као и могућност продужавања Споразума о стратешком офанзивном наоружању, чији рок истиче у фебруару наредне године.
Поједини руски аналитичари скрећу пажњу на то да је један од важнијих сигнала и то што стране нису разговарале о ситуацији у Украјини. То се објашњава тиме да основна решења која су донета у вези са Украјином неће бити поново разматрана. Постоји Мински споразум који је потребно испунити. Да ли је Украјина спремна да га испуни, то је посебно питање.
Експерти истичу да је за постизање реалних договора по свим спорним питањима потребно уздржавање од ултиматума и проналажење заједничког језика. Као пример се наводи денуклеаризација Корејског полуострва, где генерално ни Русија ни Сједињене Државе нису заинтересоване за ширење нуклеарног арсенала.
„Упркос свим тренутним проблемима, такви састанци се дешавају, али су ретки. Ми се не крећемо активно у конструктивном правцу. Број проблема од састанка до састанка стално расте. На пример, сада је то ситуација са Споразумом о забрани ракета средњег и кратког домета, проблем Венецуеле итд. Поред тога, постоји још једна ствар која не помаже да се изгради позитивна дискусија — то је кадровска политика господина Трампа. Хајде да узмемо последње три посете Американаца високог ранга Русији — то су били различити људи: прво Рекс Тилерсон, затим Џон Болтон и сада Мајк Помпео“, каже за Спутњик руски политиколог Алексеј Панин.
Председник Русије је уочи састанка изјавио да је током недавног телефонског разговора с председником САД Доналдом Трампом стекао утисак да је амерички лидер заинтересован за обнављање руско-америчких односа и нагласио је да је Москва заинересована за исти корак.
Говорећи о извештају специјалног америчког тужиоца Роберта Милера о наводном мешању Русије у председничке изборе у САД 2016. године, Путин је истакао да је тај документ потврдио да не постоје докази о завери Трампове администрације с Русијом и додао да је то једна од ствари које су утицале на погоршавање међудржавних односа.
Руски експерти, међутим, оцењују да је Милеров извештај смањио степен хистерије и притиска на Трампа у САД, али да то слабо мења ситуацију, с обзиром на то да је амерички естаблишмент остао исти.
Амерички председник Доналд Трамп састаће се данас са Помпеом након што се шеф америчке дипломатије врати из Сочија.
Према саопштењу прес-службе америчког председника, разговор ће се одржати у 14.45 по локалном времену (20.45 по српском) у Овалној канцеларији Беле куће. Састанак ће бити затвореног типа.
Кина је изразила задовољство што Русија и САД предузимају кораке ка јачању дијалога и побољшању билатералних односа, што иде у прилог, како је оцењено у Пекингу, очувању мира и стабилности.
