Федерална авијациона управа САД препоручила је још 1. маја америчким компанијама да напусте територију Венецуеле у року од 48 сати, а пре тога је забранила америчким авионима да лете над Венецуелом на висини испод осам километара.
Стручњак за Латинску Америку Триво Инђић за Спутњик каже да је одлука само наставак притисака на Венецуелу и њену владу у оквиру ранијих пројеката америчког председника Трампа. Ово је покушај да се ситуација са том земљом доведе до крајње тачке, а то је промена режима и довођење проамеричке власти, каже Инђић.
„То није ништа ново, наравно, отежава ситуацију у погледу саобраћаја и директних контаката између Венецуеле и Сједињених Држава, али у томе не треба гледати неки радикалнији потез. Како се приближавају Трампови избори, тако ћемо имати прилике да видимо и нове облике притисака на садашњи режим у Венецуели“, каже он.
Председник парламента Венецуеле Хуан Гваидо, који се нелегално прогласио за привременог шефа државе, изјавио је да би могао да пристане на војну интервенцију Америке, која не крије да је такав план на столу као последња опција преузимања власти у тој земљи.
Инђић каже да је јасно да се том опцијом непрекидно барата, али да је мало вероватно да ће бити реализована. Био би то изузетно ризичан потез, који би ипак довео у крајње неповољну ситуацију садашњу америчку политичку гарнитуру, објашњава он:
„То је једна апсолутно непопуларна мера која не би дала резултате, јер је и становништво у Венецуели, упркос дугогодишњим санкцијама и другим облицима подстицања незадовољства у самој земљи, још у већини уз председника Мадура“, истиче Триво Инђић.
Он сматра да нема решења проблема Венецуеле без Уједињених нација и подсећа да су и Кина и Русија и друге земље, па чак и Турска, показале доста одлучности у подршци легитимно изабраном председнику Николасу Мадуру. Без великих сила, као што су Кина и Русија, не може се ништа урадити, без обзира на обуставу летова и својеврсне претње војном интервенцијом, Америка зна шта не сме, то је видљиво и након посете америчког државног секретара Мајка Помпеа Сочију, каже Инђић.
„У тим разговорима највиших америчких лидера са Русијом, ипак се види нека крајња граница до које Сједињене Америчке Државе могу да иду. Није више Русија земља која нема своју јаку реч у међународним односима. А ту је и Кина. Сигурно је да је кинески привредни интерес већи у Венецуели, али је руско војно присуство, иако симболично, необично значајно за карипску зону, од Кубе до Венецуеле“, истиче Инђић.
Дан после забране летова ка Венецуели америчка полиција упала је у амбасаду те земље у Вашингтону и ухапсила последњих четворо активиста који су је штитили од присталица венецуеланске опозиције.
