То је предвиђено предлогом закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је утврдила Влада на данашњој сједници.
Како је саопштено из Службе Владе за односе са јавношћу, тим предлогом закона утврђују се једнаке обавезе и права свих вјерских заједница које дјелују на територији Црне Горе и на јасан и транспарентан начин се рјешава питање државне имовине.
„Сви вјерски објекти који су били имовина државе Црне Горе прије губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а који касније нијесу на одговарајући правни начин прешли у својину неке вјерске заједнице, биће препознати као државна имовина“, каже се у саопштењу.
Наводи се да ако нека вјерска заједница располаже доказима да је на основу некадашњих или данашњих важећих прописа постала власник неке имовине, држава ће то признати и поштовати.
„Тамо гдје таквих доказа нема, већ је ријеч о имовини коју је стварала и стицала држава Црна Гора и која представља културну баштину свих њених грађана, таква имовина биће уписана као културно благо, односно као државна својина Црне Горе“, истиче се у саопштењу.
Током дискусије о предлогу закона предсједник Владе Душко Марковић указао је на историјски значај тог законског текста.
„Након обнове независности и након пуне међународне афирмације Црне Горе кроз чланство у евроатлантској породици савремених западних демократија наша дужност је да до краја утемељимо културни и грађански идентитет наше државе“, рекао је он.
У том циљу, како је истакао Марковић, овај закон је изузетно важан.
Како је навео, он представља завршни корак на историјском путу културне еманципације Црне Горе.
„Њиме гарантујемо сваком грађанину Црне Горе слободу да по сопственој савјести буде или не буде вјерник било које вјероисповијести, при чему држава штити имовину и културно благо које припада свим грађанима и обезбјеђује да закони Црне Горе једнако важе за све, на читавој територији наше државе“, саопштио је премијер.
Како се наводи, предлог закона је усаглашен са највишим међународним стандардима, почев од конвенција Уједињених нација у тој области, Европске конвенције о људским правима са пратећом праксом Европског суда за људска права, до смјерница Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДИХР-а.
Предлог закона ће прије усвајања у Скупштини бити послат на мишљење Венецијанској комисији.
