Косово и Метохија је као такво дефинисано у Уставу Србије и у Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, наводи се у саопштењу.
У саопштењу Сабора достављеном медијима пише и да тај став никако не значи подржавање идеје тзв. „замрзнутог конфликта“, већ представља позив свим политичким чиниоцима на наставак дијалога, без притиска и уцена.
Архијереји су истовремено свесрдно подржали сваки одговоран дијалог који треба да допринесе владавини права и закона и помирењу између свих народа који живе на простору КиМ, као јужне покрајине Србије.
Дијалог би, наводи се, требало водити у контексту решавања питања заштите људских права, слободе живота и рада СПЦ, институционалне и безбедносне заштите српских светиња, као и омогућавања несметаног повратка расељених и слободног приступа имовини свима онима којима је она бесправно одузета или узурпирана.
Указује се да суверенитет и територијални интегритет Србије, укључујући Косово и Метохију, без обзира на незаконито проглашену тзв. косовску државу, признаје огромна већина човечанства, укључујући Русију, Кину и пет земаља Европске уније, ОЕБС, Унеско и друге важне међународне организације.
Зато је, наводи се, за Свети архијерејски Сабор СПЦ неприхватљива било каква измена статуса Косова и Метохије, која води или признању Косова као независне државе или било којој варијанти територијалне поделе, без које није могуће разграничење.
Таква решења, сматра Сабор, довела би неизбежно до исељавања већине преосталог српског народа, који живи у већински албанским срединама на Косову и Метохији, и до „несагледиве штете за нашу духовну и културну баштину“.
Истиче се да је то став архијереја СПЦ, а не политички став.
Реч је о ставу архијереја, као одговорном пастирском и историјском ставу, који „произилази из вековне борбе СПЦ да очува опстанак верног српског народа и светиња на вековним огњиштима и воље огромне већине нашег народа“, наводи се у саопштењу.
