Истраживање којим је обухваћено девет европских земаља, а које је недавно представљено на међународној конференцији у Берлину, показало је да је више од половине Европљана (55 одсто) доживело хроничну исцрпљеност на послу или било близу томе или да из личног искуства зна који су симптоми те „болести“.
Синдром изгарања на послу највише погађа Русе (72 одсто), Србе (66 одсто) и Пољаке (62 одсто), док се мање од половине испитаника у Шпанији, Италији и Немачкој (49 осто), као и у Француској (44 одсто), суочило са хроничном исцрпљеношћу на послу.
Оних који у потпуности искључују могућност да ће „изгорети“ на радном месту је у Италији (3 одсто), Шпанији (3 одсто), Русији (4 одсто), Пољској (5 одсто) и Србији (5 одсто).
Пораст броја запослених који осећају хроничну исцрпљеност на послу као озбиљан аларм доживљава готово 70 одсто Европљана, највише у Србији (78 одсто), Немачкој (77 одсто) и Француској (75 одсто).
Да овакав тренд показује да нешто није у реду са данашњим пословним окружењем уверено је више од половине Срба (57 одсто) и Француза (54 одсто) и близу половине Немаца (49 одсто).
Према истраживању, више од четвртине Европљана (27 одсто) сматра да је све већи број случајева хроничне исцрпљености на послу последица недостатка едукације и превенције тог медицинског синдрома.
Велика већина Европљана (92 одсто) не зна тачну медицинску дефиницију синдрома изгарања на послу, а свега 8 одсто испитаника је препознало да су умор, недостатак мотивације и несаница кључни симптоми, а највећи проценат тачних одговора дали су Шпанци (13 одсто), Немци (11 одсто) и Срби (10 одсто).
Истраживање је показало и да већина испитаника сматра да је дужност послодавца да спроводи мере за очување здравља запослених на радном месту.
Испитаници у Немачкој (61 одсто), Великој Британији (44 одсто) и Белгији (40 одсто) на првом месту очекују да им послодавац обезбеди одговарајућу канцеларијску опрему, попут анатомски прилагодљивих столица.
С друге стране, у Русији (60 одсто), Србији (48 одсто) и Пољској (48 одсто) пре свега очекују адекватну накнаду за прековремени рад у циљу спречавања стреса.
На листи жеља је и да компаније и фирме имају медицинског стручњака за саветовање о здравственим проблемима запослених, што најважнијим сматрају Шпанци (49 одсто) и Италијани (44 одсто).
Истраживање у оквиру пројекта „Будућност здравља“ за компанију „Штада“ спровео је институт за истраживање тржишта „Кантар хелт“ међу 18.000 испитаника старости између 18 и 99 година, пренео је Танјуг.
Петим здравственим извештајем „Штаде“ обухваћени су испитаници у Белгији, Француској, Немачкој, Италији, Пољској, Русији, Србији, Шпанији и Великој Британији.
