„Жалосно је што су западни чланови Савета безбедност из политичких разлога блокирали одржавање седнице, одбијајући да дају одговарајућу процену поступака власти у Кијеву и још једном показали двоструке стандарде приликом разматрања стања у овој земљи“, наводи се у коментару Министарства.
Министарство истиче да је језичко питање у Украјини искоришћено као средство у борби за власт непринципијелних политичара.
У саопштењу се истиче да је Порошенко потписао закон у светлу изјава новоизабраног председника Украјине Владимира Зеленског о потреби да се пажљиво анализира да ли је документ усклађен са Уставом и интересима свих грађана земље. Документ је усвојен током тешке унутрашње политичке конфронтације у Украјини: током ванредног стања и са бројним повредама процедуре.
„Кијев се бојао да закон о државном језику пошаље на разматрање Венецијанској комисији Савета Европе, која је раније критиковала закон о образовању и препоручила да се у њега унесу одговарајуће измене. Међутим, Украјина их је изигнорисала“, истиче Министарство.
Министарство спољних послова такође је навело да ће Москва наставити пажљиво да прати развој ситуације у вези са тим законом, чије ће ступање на снагу одложити изгледе за мирно решавање ситуације у Донбасу и који је препун даљих компликација ситуације на истоку Украјине.
„Очекујемо да ће западни партнери и међународне организације за људска права дати јасну и принципијелну оцену о активностима Кијева и искористити свој утицај како би заштитили права националних мањина у Украјини“, додаје се у коментару.
Русија је предложила да се 20. маја одржи заседање Савета безбедности Уједињених нација у вези са законом о обезбеђивању функционисања украјинског језика као државног који је потписао бивши председник Украјине Петро Порошенко. Тим законом се предвиђа употреба искључиво украјинског језика у скоро свим областима. Парламент је тај закон усвојио у априлу, а опозиција је предложила да се он укине. Према њеном мишљењу, приликом разматрања закона прекршена је процедура за његово усвајање, а сама одлука није у складу са Уставом. Међутим, Врховна рада је одбила да укине закон.
