У Парламенту Венецуеле већину има опозиција, а председник Парламента је самопроглашени председник Хуан Гваидо. Парламенту мандат истиче у децембру, а редовни избори би требало да се одрже наредне године.
„Очигледно да Мадуро на овај начин покушава не само да амортизује садашње тензије у Венецуели, где опозиција уз подршку из иностранства тражи његову смену, него очекује да би на ванредним парламентарним изборима могла да се промени структура Парламента, па да Мадурова странка добије већину, што такође није сигурно“, каже Лалић.
Још је мање сигурно, додаје Лалић, да ће опозиција прихватити одржавање превремених избора, јер не признаје Мадура за председника и једино на чему инсистира, уз свесрдну подршку Америке, јесте Мадуров одлазак са власти. Опозиција тражи председничке изборе, а не парламентарне, наглашава Лалић.
И контакт-група, коју чине четири латиноамеричке државе, Сједињене Државе, а у последње време као посредник се појављује и Норвешка, покушава да нађе решење које подразумева одржавање превремених председничких избора, на шта Мадуро не пристаје.
„То су све, рекао бих, политичкo-тактичке игре, где Мадуро покушава да амортизује притиске и кризу, а са друге стране, имамо опозицију и Американце који то неће прихватити. Драма у Венецуели се наставља, деструкција земље се наставља, економска криза се продубљује“, објашњава наш саговорник.
Америка на све начине покушава да уклони Мадура са власти — упад у амбасаду у Вашингтону и речи да су све опције на столу, што наводи на помисао и о могућности војне интервенције, говоре о томе.
Војну опцију је, према Лалићевом мишљењу, теже извести, јер се Трамп налази на почетку предизборне кампање. Међутим, Америка неће презати да уз помоћ својих латиноамеричких савезника, пре свега Колумбије и Бразила, употреби све методе да уклони венецуеланског председника.
Фронт против Мадура проширен је и на Кубу, подсећа Лалић, информацијама које су стигле из Вашингтона, да у Венецуели има око 25.000 кубанских војника. Ради се, према Лалићевим речима, о пропаганди коју су демантовали и Кубанци, и Венецуела, и међународни медији.
„Међутим, Трамп ће захваљујући таквој пропаганди и таквим оптужбама појачати санкције против Кубе која се нафтом снабдева из Венецуеле, поготово што је у Америци почео да се примењује нови закон, према коме ће сви некадашњи власници компанија на Куби пре Кастрове револуције моћи да траже ту имовину и да блокирају чак и стране фирме које улажу на Куби“, каже Лалић.
Ствари се за Венецуелу компликују и на хоризонту се не виде никакви излази, мишљења је Лалић. Видљив је само наставак дубоке кризе у Венецуели која доводи до немаштине, док велики број људи покушава да се домогне иностранства, а сама Венецуела се налази на ивици грађанског рата.
