У супротном, наводи та ТВ станица, Турска ће се суочити са искључењем из програма Ф-35 компаније „Локид Мартин“, односно губитком 100 обећаних ловаца Ф-35, али и увођењем америчких санкција и могућом реакцијом НАТО-а.
Како за Спутњик каже Војислав Лалић, бивши дописник Танјуга из Турске, ово није први пут да Америка прети Турској.
„Званичници засад не коментаришу тај рок од две недеље који се помиње, али за Анкару то није ништа ново. Наиме, Вашингтон од раније прети да ће Турској увести санкције уколико не откаже уговор са Москвом око куповине руског система С-400. Анкара са своје стране не одустаје од реализације уговора са Москвом, па је тешко рећи како ће се читава ова прича разрешити. Међутим, овај спор око ракета С-400 и ’Патриота‘ треба гледати као део шире игре и дубљих неспоразума између Вашингтона и Анкаре“, каже Лалић.
Према његовим речима, Турска и Америка, још од администрације Барака Обаме, не могу да нађу заједнички језик око читавог низа питања.
„Анкара, као што је познато, упорно тражи да САД изруче имама Фетулаха Гулена, који је осумњичен да је пре две године покушао војни удар у Турској, што Америка изнова одбија. Две стране не могу да нађу заједнички језик ни око ситуације у Сирији. Они су на потпуно супротним странама барикаде у овом питању јер Турци оптужују Американце да подржавају сиријске Курде, за које Анкара сматра да су терористи. Неспоразум се сада проширио и на ситуацију око Ирана, јер је Трамп забранио куповину иранске нафте, а Турска је отворено рекла да неће да прихвати одлуку америчког председника и да та одлука САД само може да отежа ситуацију у региону и на Блиском истоку“, подсећа Лалић.
И војни експерт Александар Перенџијев са Руског економског универзитета „Плеханов“, члан експертског савета „Официра Русије“, сматра да је захлађење између Вашингтона и Анкаре присутно већ дужи период.
„У последње време САД су према Турској у таквој ситуацији да, речено језиком шахиста, који год потез повуку губе и ствари иду на горе. С једне стране, Америка не може да не реагује на сарадњу Турске са Русијом у војно-техничкој сфери, јер у томе види непосредну претњу за свој монопол на продају оружја у земљама НАТО-а. Са друге стране, ако САД буду реализовале своје претње, могу да изгубе Турску“, каже Перенџијев.
Што се тиче Турске, додаје Перенџијев, не може се рећи да је лоше ако се њени односи са САД погоршају и теоретски она буде принуђена да напусти НАТО.
„Турска може да се окрене другим правцима у својој спољној политици, рецимо да се афирмише као лидер туркијског света, или да крене на веће зближавање с Русијом и Кином у оквиру Шангајске организације за сарадњу. У сваком случају, раскид са САД може донети Турској нове перспективе“, указује руски војни експерт.
Вашингтон, како каже, може да остане само на претњама, да их или уопште не спроведе, или да их спроведе тек делимично.
„Ризик постоји, али Турска има избора, мада свакако неће својом вољом изаћи из НАТО-а ако је Вашингтон не буде превише притискао, па ће поступати сходно околностима које буду створили Американци“, сматра Перенџијев.
Ни Војислав Лалић не мисли да постоји велика вероватноћа да ће Турска напустити НАТО.
„Ја лично мислим да ће Турска остати у НАТО-у. Она је годинама везана за одбрамбени систем Алијансе, па је немогуће преко ноћи направити такав заокрет. Али је чињеница да у Белој кући никако да схвате да Ердоган није послушник, као што су то били неки његови претходници и да се са Ердоганом не може разговарати по систему надређених и потчињених. Турска армија је практично друга по снази у НАТО-у и Ердоган јасно ставља до знања да се са њим не може тако разговарати“, закључује Лалић за Спутњик.
