Приштина је признала да за сада у свом систему нема законе који би могли да забране поновно кандидовање члановима Српске листе на неким новим изборима, али је напоменула да је тај „проблем“ решив изменом закона о изборима или одбијањем да се кандидатуре истих политичара поново потврде у новом изборном процесу.
Шта је циљ тих огољених претњи Квинте и Приштине? И у којим је то системима на свету такво понашање уобичајено?
Дипломата у пензији Зоран Миливојевић каже да је то показатељ да Запад није задовољан развојем ситуације, јер Срби контролишу север Косова што су овим изборима потврдили.
„Међутим, показује и једну другу ствар, а то је потврда онога о чему дуже време причамо — да западни центри у ствари контролишу политички систем на Косову и Метохији и власт у Приштини“, објашњава наш саговорник.
Поводом одређивања правила игре која немају везе ни са правом ни са међународном праксом — да неко прети забраном политичкој странци да партиципира на изборима, Миливојевића оцењује да је то права слика двоструких стандарда.
„Дакле, Запад овим примером показује да не жели било шта да уради како би се створили услови за дијалог и за неко компромисно решење. То је јасна потврда једностране политике подршке приштинским властима, односно крајњем циљу да Србија по сваку цену призна независност Косова“, категоричан је Миливојевић.
Наш саговорник истиче да је наметање таквих недемократских начела, да се странкама прети забраном учествовања на изборима, нешто што важи за неслободне територије.
„Тим потезом је на неки начин потврђено да су Косово и Метохија под протекторатом. Дакле, правно под Уједињеним нацијама, али политички под протекторатом Запада. Тиме што они одређују правила игре или установљавају како неки изборни процес треба да тече, или оспоравају резултате легалних и легитимних избора, у ствари сами себе демантују када кажу да на Косову постоје некакав устав и закони које треба поштовати. Другим речима, демантују тезу о функционисању некакве косовске државности“, закључује Миливојевић.
Наш саговорник овоме додаје да је Квинта овим саопштењем показала и да независно Косово као западни пројект, није испунио њихова очекивања и да је не виде као државу у пуном смислу.
Коментаришући најаве из Приштине, професор међународног права Бојан Милисављевић подсећа да су активно и пасивно бирачко право једна од основних људских права загарантована још првим декларацијама потеклим из Француске револуције.
„То спада у основна политичка права човека и она су призната у свим друштвима и државама, тако да је таква једна одлука у ствари кршење фундаменталних људских права“, изричит је он.
Милисављевић додаје да ако су избори организовани по одређеним правилима, онда и њихов исход мора бити признат, свидело се то некоме или не.
„Ако неко после или у току утакмице покушава да промени правила игре онда то није у складу са демократским принципима и европским стандардима. Одлука о забрани Српској листи да учествује на неким будућим изборима представљала би наставак бруталног кршења права и правила која су усвојена у оквиру ЕУ. То би био пораз и људских права и демократије“, наглашава наш саговорник.
