За људе из нашег региона Луиф је занимљив, јер је, између осталог, служио и у мировним мисијама у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. Био је и командант мисије Еуфора у БиХ, док је на КиМ био заменик команданта мисије.
Ради се о искусном генералу, тврди Стефан Сурлић са београдског Факултета политичких наука. Разлог због кога је баш Луиф изабран за кандидата за министра одбране, наш саговорник види у намери канцелара Курца да његова Влада преживи до септембра, што је мало вероватно, с обзиром да је отворено питање како ће се завршити гласање о поверењу Влади у Парламенту, које је заказано за дан након европских избора.
Ако преживи, Курц ће председавати мањинском Владом, али Аустрија са мањинским владама није имала искуства после Другог светског рата, наводи Сурлић:
„Он жели да управо постављењем стручних људи, како их назива, замени позиције министара из ФПО и зато предлаже особе која су у свом домену од неоспорне стручности, тако да је и предлог за Луифово постављење на трагу те основне намере да се поставе људи где у јавности неће бити никакве сумње да је реч о стручњацима који знају посао“, каже Сурлић.
Осим Луифа за министра одбране, у прелазној Влади требало би да се нађу и бивши председник Вишег суда Екарт Рац на месту министра унутрашњих послова, Валтер Пелтнер као шеф социјалног ресора и шефица контроле лета компаније „Аустро контрол“ Валери Хакл на челу Министарства инфраструктуре и саобраћај.
Питање које се поставља је откуд генерал у власти кад Аустрија ужива у статусу неутралности, а унутар ЕУ је пракса да се функције цивилног и војног надзора над одбраном раздвоје, додаје он. Глобално посматрано, то није изузетак, па Сурлић наводи примере САД и Русије, где места министра одбране попуњавају људи са чиновима.
Кључно питање које се поставља пред Себастијаном Курцом је како да обезбеди подршку за изборе у септембру.
„Мислим да се постављењем тих људи, укључујући и војно лице за министра одбране, Себастијан Курц обратио гласачима ФПО, желећи да покаже како и даље има једну снажну националну позадину за своју политику и како један искусни генерал, уколико се нађе на позицији министра одбране, добро обавља своју дужност. На тај начин Курц шаље поруку да и даље наставља са до сада заузетим курсом“, каже Сурлић.
Због Курцовог предлога да Луиф постане министар одбране негодовао је аустријски Савез оружаних снага отвореним писмом председнику Аустрије Александеру Ван дер Белену.
„Савез оружаних снага оштро се противи том предлогу. Размештање особе подређене начелнику Генералштаба на дужност новог министра одбране може да буде несхватљиво особљу“, пише у њиховом писму.
Припадници Савеза додају да би погоднија личност за министра одбране био неки пензионисани генерал, јер се и у прошлости показало да неко такав може одговорно да управља Министарством одбране.
Јохан Луиф рођен је 12. јула 1959. године у Бургенланду. Од септембра 2017. био је начелник Дирекције Генералштаба у Федералном министарству одбране, а од августа 2018. године заменик начелника Генералштаба. Завршио је Војну академију и курс на Националној академији одбране у Бечу 1991. године.
Током 2011. и 2012. године био је заменик команданта Кфора на Косову, а од 2014. до 2016. командант Еуфора у Босни и Херцеговини.
Након повратка из Босне, водио је Одељење за планирање мисија у тадашњем Федералном министарству одбране и спорта. Ожењен је и има двоје деце.
Својевремено је изјавио како је стање на Косову много једноставније него у БиХ. Рекао је како је очекивао да ће мисија у БиХ да буде лагана и испуњена дискусијама о изборима и финансијама, али да се то није догодило.
