Аналитичари наводе да посета кинеског председника Си Ђинпинга фабрици за производњу ретких метала, у тренутку кад Вашингтон удара на „Хуавеј“, указује на то да би се ти метали могли користити као оружје у трговинском рату са САД.
Према њиховим речима, ова посета „шаље Сједињеним Државама упозоравајући сигнал да Кина може користити ретке метале као контрамеру у време ескалације трговинског рата“ и може ограничити извоз ретких земних метала у САД, што може бити један од три пекиншка адута у трговинском рату са САД.
Вашингтон није случајно направио изузетке када је увео царине на кинеску робу. Кина годишње производи око 105 хиљада тона ретких метала, што је више од 80 одсто светске производње. Забрана или ограничења за снабдевање овим артиклом погодила би амерички технолошки сектор.
Ретки метали се користе у најразличитијим областима индустрије, укључујући и радиоелектронику, нуклеарну технику, машиноградњу, хемијску индустрију и индустрију стакла, а такође и у производњи мобилних телефона, хард-дискова, монитора и акумулатора за џепне електронске уређаје. Користе се такође и у војној индустрији и другим областима, а у случају да Кинези ставе ембарго на испоруку у САД, посебно би страдала америчка наменска индустрија.
Експерти сматрају да Кинези чак ни не морају да намећу ембарго, довољно је само да подигну цене које су већ почеле да скачу после вести о „Хуавеју“. То је и вероватнији сценарио, који ће погодити и „Епл“ и „Тојоту“, као велике потрошаче ових метала.
Други, а можда и највећи адут Пекинга у трговинском рату са САД је амерички јавни дуг, каже за Спутњик руски експерт за економију Антон Шабанов. Кина је највећи страни власник америчких обвезница и држи више од билион долара у својим рукама, што је потенцијално моћно оружје против Вашингтона.
„Наравно, они ће брзо почети да их продају, или, напротив, да их мењају за доларе. То ће бити, благо речено, веома лоше за америчку економију. Мислим да само злато — тешка артиљерија, неће бити коришћено, јер би то поткопало читав финансијски систем света. Била би то велика криза и сви би осетили њене последице. Постоје и друге, мање мере које би Кина могла да предузме и има их у великом броју. Тешко је рећи шта је то следеће што ће Кина користити, али по мом мишљењу, ово наведено је предмет трговине“, сматра Шабанов.
Водећи се изреком: „Онај ко не учествује у рату тај побеђује“, поједини руски експерти тврде да би Москва могла да има користи од трговинског рата Кине и САД. Они сматрају да би Русија тај период рата између две највеће економије света требало да искористи и вештачки ослабљеним курсом рубље изгради високотехнолошку производњу и привуче инвеститоре. Може ли Русија заиста да извуче корист из ових догађаја?
„Искрено говорећи, ово је веома тешко питање. Верујем да у рату санкцијама нико никада неће победити. Ту нема апсолутних победника, а увек неко страда, и с једне и с друге стране. Према томе, ако говоримо о томе да ли ће Русија имати користи од тога, не мислим да ће извојевати стопроцентну победу, јер трговински ратови доводе до тога да страдају сви, а пре свега они који их воде — у овом случају САД и Кина. Кина је у последње време наш веома јак трговински партнер. Према томе, ако је Кини лоше, она ће куповати мање наших производа и тако даље, а то штети и нама. Буквално данас је постало познато да би следећи адут у овом рату могла да буде цена нафте, и ако се то обистини, за нас ће то бити лоше, зато што наша економија умногоме зависи од цене нафте на тржиштима“.
Шабанов објашњава да би Американци могли да покушају да дигну цену нафте, што би био удар на кинеску индустрију, али се може догодити и сасвим супротно.
„Кинези могу, напротив, да оборе тржишну вредност нафте. Не заборавите да је Америка сада највећи произвођач нафте на свету тј. да производи више од Саудијске Арабије, као и од Русије. За њих то неће бити добро, јер ће у том случају пасти индустрија, грубо говорећи, одмах, истог тренутка. А може се десити и обрнуто. Трамп говори нешто друго, он каже: ’Хајде, да нафту учинимо скупљом‘. Они је чине много скупљом, па се самим тим повећава цена производње кинеске робе. Свакакав сценарио је могућ, у зависности од тога из ког се угла посматра“, каже Шабанов.
Већа цена нафте, додаје Шабанов, одговара Русији, али то ће опет бити неповољно за Кину.
„Кина ће, највероватније, морати да смањи количину нафте коју купује, јер једноставно неће бити пара. То значи да ће бити нафте, али да неће имати коме да се прода“, објашњава Шабанов.
Подсетимо, Вашингтон је ставио „Хуавеј“ на црну листу страних компанија са којима је америчким фирмама забрањено да тргују. Као оправдање за те мере, Вашингтон је оптужио кинеску компанију за индустријску шпијунажу, финансијску превару, кршење санкција против Ирана и низ других дела, њих укупно тринаест.
