Истраживање проучава „ненасилне скупе опције“ које би Сједињене Америчке Државе и њихови савезници могли да примене како би ослабили руску привреду, војску и владине структуре, а спровео га је Центар за истраживање и развој (РАНД) који финансира америчка војска.
Док амерички званичници и мејнстрим медији константно брину о нејасним и непровереним тврдњама о „мешању“ и „уплитању“ Русије и њеним напорима да се „посеје раздор“ у америчком друштву, РАНД-ов извештај отворено говори о бесрамној завери да се створе друштвено незадовољство и друштвене поделе у Русији.
У извештају се наводи да Русија пати од „дубоко укорењене“, али „претеране“ стрепње о могућности „да Запад иницира промену режима“. Очигледно да аутори нису препознали иронију називања тих забринутости „претераним“ у документу посвећеном описивању специфичних начина да се управо то уради.
Штавише, у документу се даље наводи да би Сједињене Америчке Државе могле да „створе перцепцију“ да руска влада „не тежи јавним интересима“ и могле би да „охрабре унутрашње протесте“ који би могли да ометају владу и учине је „мање способном или склоном да угрози интересе Запада у иностранству“. Међутим, ова стратегија вероватно не би функционисала, признаје се у документу.
Издат убрзо након двогодишње хистерије због наводног мешања Русије, документ даје узнемирујући увид у идеологију америчке изузетности по принципу „радите како кажемо, а не као што радимо“ — и наравно, није било медијске помпе како би се нагласило мешање Вашингтона или показало очигледно лицемерје.
У економској области овај извештај сугерише да би мере попут ширења америчке енергетске производње и наметања строжих трговинских и финансијских санкција помогле „оптерећивању“ и „деградацији“ руске економије.
Истраживање наводи да би једна посебно макијавелистичка идеја била да Сједињене Америчке Државе пронађу начине да подстакну „квалификоване“ и „добро образоване“ младе Русе да емигрирају. Такав план би имао „мање трошкова или ризика“ и помогао би Сједињеним Америчким Државама, док би оштетио Русију. Нажалост, негативни ефекти за Русију могли би се осетити тек након веома дугог времена, додаје се у извештају.
Геополитички, извештај предлаже да би Вашингтон могао да размотри пружање „смртоносније помоћи“ Украјини, али признаје да би ова опција могла да доведе до „много ширег сукоба“. Повећање америчке подршке сиријским побуњеницима је још једна могућност, али то би могло да резултира сличним неугодним исходима, укључујући нарушавање напора у борби против исламског тероризма, признаје се у извештају.
Сједињене Америчке Државе би такође могле да покушају да смање руски утицај у Средњој Азији, промовишу устанке у њеним суседним државама и „преокрену Придњестровље“ и протерају руске трупе из овог непризнатог, углавном руског говорног подручја које се одвојило од Молдавије након распада Совјетског Савеза 1991. године. Међутим, аутори се слажу у чињеници да би већина ових опција била тешко изводљива, могла би се показати скупом за Сједињене Америчке Државе, а можда чак и не би имала жељени ефекат.
У војном смислу, Сједињене Америчке Државе би могле поново да поставе своје бомбардере „у близини кључних руских стратешких циљева“, како би „повећале забринутост Русије“. Вашингтон би такође могао да „постави додатно тактичко нуклеарно оружје“ у Европу и Азију (такође да би „повећао зебње“ у Русији) и присили Москву да повећа улагања у своју ваздушну одбрану. Развој нових „далекометних бомбардера“ и „свемирског оружја“ такође би забрињавао Москву, али овде Сједињене Америчке Државе ризикују да буду „увучене у трку у наоружању“ која би могла да има супротан ефекат, упозорава се у извештају.
Што се тиче мора, Сједињене Америчке Државе би могле да повећају своје присуство у „оперативним областима“ Русије, укључујући и Црно море (иако би било „опасније“ за Вашингтон да у овом региону оперише током сукоба).
На крају, документ представља пројекцију, списак провокација које би Вашингтон могао да изврши против Москве, истовремено тврдећи да су то само одбрамбени одговори на наводну руску агресију и јавно одбацивање забринутости Русије као пуке „параноје“.
