Министарство правде САД објавило је нову оптужницу против оснивача „Викиликса“ Џулијана Асанжа, у којој се терети за примање и објављивање поверљивих информација.
Могућност подизања нове оптужнице Спутњик је већ најавио, подсећа Никола Врзић, уредник магазина „Печат“ и водитељ Спутњикове емисије „Нови Спутњик поредак“.
Претходна оптужница је, према Врзићевој оцени, била превише блага, будући да је казна запрећена за то кривично дело пет година затвора. Та се оптужница односила на Асанжов наводни покушај да са бившом аналитичарком америчке Војне обавештајне службе Челси Менинг хакује шифру за приступ поверљивој мрежи америчке Владе.
Речник коришћен у оптужници која је послужила као основ за захтев за Асанжово изручење у САД, наводио је на закључак да ће против њега бити поднета много озбиљнија оптужба, каже Врзић.
Те су се слутње и оствариле и сада Асанжу прети казна од 100 година затвора.
„То је очекиван, али страшан ударац, не само за ’Викиликс‘ и за Асанжа лично, већ је ово озбиљно упозорење и за све новинаре који се баве истраживачким новинарством у САД, јер се показује да сви они могу да, само зато што се баве својим послом, дођу под овако страшан и незабележен удар закона. Ово је заправо безакоње и насиље америчке државе која жели да се освети Асанжу због свих тајни које је он открио о њиховом деловању широм света, али је, кажем, и упозорење за све остале који би се евентуално усудили да крену његовим стопама“, коментарише Врзић.
Чињеница да се против новинара у Америци користи закон о шпијунажи је крупан преседан, сматра колумнисткиња магазина „Недељник“ Љиљана Смајловић.
Она подсећа на тековине Првог амандмана на амерички Устав, који је до сада био гаранција слободе новинарског рада и слободе говора у Америци. Оптужницу Смајловићева сматра, како каже, опасним развојем догађаја, који прети не само Асанжу, већ и свим новинарима који се баве критичким разматрањем америчке улоге у свету.
„Америка је земља Првог амандмана. Ово сматрам насртајем на Први амандман, односно бушењем рупа у том амандману. То је озбиљна претња, пре свега, новинарству у Америци, али с обзиром да су Американци са амандманом о слободи говора успоставили доста високе стандарде када је слобода новинарства у питању, претпостављам да ће, ако опстане ова оптужница против Асанжа, ово представљати опасност и за новинаре у Америци, а онда, постепено и за нарушавање стандарда слободе говора и у остатку света, па и у Европи“, каже Смајловићева.
У новој оптужници се наводи да се Асанж удружио са Менинговом да добије и објави тајне документе националне одбране, укључујући и телеграме Стејт департмента и извештаје о ратовима у Ираку и Авганистану. Како се наводи, његова дела „ризиковала су да нанесу озбиљне штете“ Сједињеним Државама.
Обелодањивање докумената довело је до сензације какве није било од 1971, када је „Њујорк тајмс“ објавио такозване Пентагонске документе, у којима се показује да је администрација председника Линдона Џонсона систематски лагала не само јавност, већ и Конгрес САД о Вијетнамском рату.
Документа је новинарима доставио аналитичар РАНД корпорације Даниел Елсберг, који је, попут Асанжа и Менингове, оптужен за заверу, шпијунажу и крађу државне имовине.
Међутим, Елсберг је ослобођен оптужби након откривања још једног скандала годину дана касније — афере „Вотергејт“, јер се показало да је администрација председника Ричарда Никсона радила на његовој дискредитацији.
