Заев се у Подгорици састао са највишим државним званичницима Црне Горе, а одржана је и заједничка сједница влада двије земље. Црногорски премијер Душко Марковић по доласку македонске делегације на свом налогу на Твитеру поручио је да је долазак премијера Сјеверне Македоније у Црну Гору „много више од протокола“, а оцијењено је и да је „заједничка визија будућности оно што највише спаја двије земље“.
Наравно, у првом плану ријеч је о формалном учлањењу Сјеверне Македоније у НАТО, а секундарно и о коначном отпочињању претприступних преговора те земље са ЕУ. Са сјеверномакедонске стране чак је изражено одушевљење досадашњим црногорским путем ка Бриселу.
„Црна Гора је примјер у региону како треба водити преговоре са Европском унијом и Сјеверна Македонија је спремна да учи из њеног искуства“, више пута је нагласио Заев током разговора са црногорским званичницима.
Заев се састао и са црногорским предсједником Милом Ђукановићем, који му је нарочито честитао на Преспанском споразуму и будућем НАТО чланству.
„Наш циљ је да наше земље и регион вратимо европској кући и успоставимо европски систем вриједности“, апострофирао је Ђукановић.
Током посјете сјеверномакедонске делегације Подгорици потписано је више билатералних споразума и организовани су бројни пословни сусрети привредника, али да су Црна Гора и Сјеверна Македонија ипак суштински највише браћа по НАТО-у најбоље се видјело током заједничке сједнице влада двије земље, када је посебно наглашено да је Црна Гора међу првима ратификовала протокол о приступању Сјеверне Македоније западној Алијанси.
„Очекујем да односи и везе двије државе у овој области посебно ојачају у тренутку када Сјеверна Македонија постане 30. чланица НАТО породице“, навео је премијер Марковић, поручивши привредницима обе земље током Пословног форума да је Алијанса такође одличан оквир и за њихову заједничку економску сарадњу и тендерски наступ ка трећим НАТО земљама.
Новинарка „Српске ТВ“ Љубица Гојковић примјећује да на основу главних порука представника обје владе није сасвим јасно да ли је сусрет организован у водећим атлантистичким центрима Вашингтону и Бриселу, или пак у Подгорици, као и да ли је тема сусрета била глорификација НАТО-а, или пак економска сарадња Црне Горе и Сјеверне Македоније како је раније најављено.
„Црногорски премијер Душко Марковић је уздизао чланство Црне Горе у НАТО-у, које је наводно допринијело бољим инвестицијама, а македонски премијер Заев је поручио да је Црна Гора примјер Сјеверној Македонији. Реторика оба премијера која конкретне економске циљеве замјењује магловитим императивима интеграције у ЕУ и имагинарним бенефитима чланства Црне Горе у НАТО-у, говори више него јасно о мотивима ’пријатељства‘, али и о томе да су Црна Гора и Македонија земље ограниченог суверенитета, које као једини свој циљ виде задовољавање интереса спољнополитичких ментора, који су објема земљама очито заједнички“, оцјењује Гојковићева за Спутњик.
Она стога сугерише и да је вјероватно главни разлог што је Сјеверној Македонији Црна Гора „примјер и узор у интеграцијама“, управо тај што је званична Подгорица „на недемократски начин и противно вољи огромне већине становништва увукла своју земљу и свој народ у НАТО“.
„Након спорног референдума у Македонији, Заев се нада да ће и његова земља кренути сличним стопама, уз игнорисање већег дијела грађана који су бојкотовали македонски референдум. Важно је на све начине доказати посвећеност менторима из Вашингтона и Брисела и истиснути руски утицај са Балкана, иако се то противи националним интересима обје земље“, сматра Гојковићева.
Она се на концу посебно осврнула и на изјаву предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, који је устврдио да су Македонија и Црна Гора земље предводнице којима је заједнички циљ да читав регион врате Европи.
„Када се имају у виду све чешће изјаве званичника тзв. државе Косово, али и Албаније о отварању граница са Црном Гором, од којих се не ограђују ни Ђукановић ни Марковић, те дешавања у Македонији у којој албанска мањина има све већа, готово неограничена овлашћења, поставља се легитимно питање да ли Ђукановић и Заев као лидери суштински своје земље прије воде ка интеграцији у ЕУ или можда ка ’великој Албанији‘“, јасна је Гојковићева.
