Одговоре на та и друга питања за Спутњик је дао Александар Михајлов, члан Савета за спољну и одбрамбену политику, генерал-мајор ФСБ-а у резерви, бивши обавештајац и шеф Одељења за владине информације Руске Федерације, након што је директор Спољнообавештајне службе Русије Сергеј Наришкин изјавио да се ниво сарадње са америчком Централном обавештајном агенцијом (ЦИА) смањио због унутрашње политичке кризе у Америци.
Наришкин је рекао и да је обнављање контаката између директора ових агенција могуће, а да се тренутно одвија размена оперативних информација, посебно у противтерористичкој сфери.
Генерал Михајлов оцењује да сарадња између руских и америчких служби није потпуна, с обзиром на то да по значајном броју питања имају дијаметрално супротне приступе.
„Постоји, међутим, једна тема која, углавном, нема двоструке стандарде. То је, наравно, проблем тероризма, размена обавештајних податка о намерама терористичких организација. И овде не може бити двоструких стандарда. Због тога мислим да је Наришкин имао на уму управо то, јер је бесмислено рачунати на њихову помоћ у борби против организованог криминала, против трговине наркотицима, тим пре што се у Авганистану бележи пораст производње наркотика, а ту се ради о прећутном договору са америчким специјалним службама, које би, у принципу, требало некако да утичу на ситуацију. И зато можемо говорити само о једном прилично уском спектру. Што се тиче других сфера, овде могу слободно да кажем да живимо у свету двоструких стандарда, а они следе принцип: ’Што је горе за Русију, то боље‘. Али, као што сам рекао, тероризам је чест проблем за цео свет и у тој области можемо да успоставимо сарадњу“, каже Михајлов.
Генерал сматра да би сарадња између руских и америчких обавештајних служби могла да постоји и у области борбе против сајбер-криминала.
„Мислим да постоји још једна тема која би могла да буде занимљива и за наше специјалне службе у смислу сарадње, а то се тиче свега што је повезано са савременим технологијама, односно коришћењем сајбер-простора од стране криминалаца, укључујући и финансијска питања. Ова тема у одређеној мери може да интересује обе стране, али остало је под знаком питања. Први шеф ЦИА Ален Далес је говорио да постоје обавештајне службе из пријатељских земаља, али да нема пријатељских обавештајних служби. Дакле, без обзира на то како добре односе имамо са ЦИА, чак и у најбољој политичкој ситуацији, противречности ће увек постајати, и свака земља ће имати своје националне интересе, које ће, пре свега, следити ове обавештајне службе. Дакле, можемо говорити само о врло уском сектору сарадње, и то оном где нема двоструких стандарда“.
На питање да ли је реално очекивати сусрет Наришкина са шефицом ЦИА Ђином Хаспел у условима када се директор руске Спољнообавештајне службе и други шефови руских обавештајних служби налазе на америчком санкционом списку, Михајлов каже да је такав састанак могућ.
„Чињеница је да, када говоримо о санкцијама, посебно у вези са одређеним појединцима, онда треба да схватимо да су санкције — санкције, али да ми нећемо мењати шефове наших специјалних служби како бисмо удовољили Американцима. Дакле, они су приморани и морају да рачунају на сарадњу чак и са човеком који је под санкцијама и обавља функције које му је одредила Руска Федерација“.
Генерал каже да, уколико дође до састанка шефова спољнообавештајних служби, постоје одређене теме о којима би могли да разговарају, али да сарадња између служби директно зависи од сарадње између држава.
„Тешко да ће неко себи поставити задатак да реши неке глобалне проблеме. У сваком случају, ово је први корак ка успостављању сарадње. Како ће се сарадња између специјалних служби директно развијати, зависи од тога како ће се развијати сарадња између наших држава. Специјалне службе нису независна структура која одређује политику и политичко вођство земље. Сходно томе, они ће деловати у складу са оним о чему смо разговарали. То јест, постоји одређени кластер у зони у којој могу да комуницирају, сарађују и преговарају и ништа више од тога. Дакле, ово треба разумети, јер су санкције прилично ружна тема, јер се заснивају на одређеним спекулативним ставовима америчког политичког руководства у односу на Русију. Свако чује оно што жели“.
Говорећи о актуелној сарадњи спољнообавештајних служби у области тероризма, генерал сматра да она није довољно ефективна.
„Мислим да је то зато што информације о терористичким организацијама ЦИА држи у својим рукама и тешко да ће их делити са неким, зато што они, највероватније, ту информацију користе за решавање својих питања. На то морамо гледати без илузија. Русија је спремна и више пута је предлагала своје услуге у истрази многих злочина, укључујући, рецимо, и помоћ британској служби у случају Скрипаљ. Ми смо спремни за сарадњу, али се ради о томе да они нису, зато што они живе по својим, потпуно другачијим принципима, другим стандардима и другим приступима. И они су апсолутно зависни с тачке гледишта своје политичке ангажованости“.
Генерал истиче да је Русија спремна на сарадњу, размену информација и пружање помоћи другим службама и подсећа да је Русија веома озбиљно приступила проблему борбе против тероризма у Сирији, док је друго питање како су Американци томе приступили.
