„Овај сплет притисака поручује Србији да је боље да се одрекне Косова, него да и даље буде тврда у својим ставовима, па да локални политичари уз помоћ неких локалних сила наставе да је комадају“, истиче Вукоичићева.
Она истиче да се покретање оваквих иницијатива у тзв. неуралгичним тачкама не може одвајати од питања Косова и Метохије, не само зато што се бошњачки политичари стално састају са албанским лидерима на Косову и подржавају независност Косова, већ и зато што је све то повезано са западним политичарима и притисцима да се Србија одрекне Косова и Метохије.
„Потпуно је логично и евидентно да оне силе које желе да коначно реше статус Kосова, тако што ће оно ући у УН, на све начине притискају Србију да је притерају уз зид и да она капитулира и сад можемо да очекујемо читав низ притисака, првенствено везаних за Рашку област и југ Србије.“
У иницијативи која је објављена на сајту Бошњачког националног већа, имеђу осталог је наведено да територија Санџака треба да обухвати подручја општина Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Нова Варош, Прибој, Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Петњица, Гусиње, Плав и Рожаје.
„Контролу граница Санџака вршиће међународне снаге које ће гарантовати пуну слободу кретања људи и роба“, наводи се на сајту БНВ-а.
Према њиховом плану, Санџак би имао „демократски изабрану скупштину, гувернера и владу као носиоце извршне власти, укључујући полицију под њиховом контролом, и независно судство“. Први избори за ове органе, како планира БНВ, били би одржани под надзором УН, Европске уније и ОЕБС-а.
Вукоичићева иницијативу БНВ-а оцењује као веома проблематичну и опасну тенденцију и сматра да је крајње време да држава више не буде толерантна против политичара који крше Устав и законе и да се њима институционално позабави.
„Иза те деструктивне политике већ деценијама стоји Сулејман Угљанин и Странка демократске акције, али и неки други политичари, неке политичке групације и неке НВО.
„То је сепаратистичка политика, чији је крајњи циљ отимање дела територије Србије и стварање некакве замишљене републике Санџак, што су они уосталом потврдили и на фамозном референдуму који су организовали још 1992. године.“
Наша саговорница наглашава да се те групације и политичари практично понашају као да не живе у овој држави, оптужују српске власти за све и свашта, што апсолутно не стоји, да кривотворе чињенице, измишљају и говоре неистине.
„Низ ствари које је конкретно Угљанин урадио последњих година, представљају директно кршење Устава и закона. И ја разумем да власт у Београду не жели да долива уље на ватру, али не може се ни вечито попуштати. Држава мора да буде изнад свих појединаца и група који негирају њен суверенитет и који желе да угрозе њен правно-политички легитимитет.“
Вукоичићева истиче да оно што се дешава у Рашкој области, апсолутно не може да се доведе у некакву везу са дискриминацијом Бошњака.
„Њих нико не дискриминише, напротив, они имају много више права него што објективно мањинске заједнице имају у већини земаља.
„И сами представници националних мањина, они који су коректни и који поштују државу у којој живе, тврде да су презадовољни нашим законима и законским решењима који се односе на формирање Савета националних мањина, право на образовање на матерњем језику, на медије и слично. Мањине немају разлога да се на нешто жале, јер нема ниједне ситнице која није по стандардима ЕУ. И то је објективна чињеница.“
