АП наводи да је на изборима измењен политички пејзаж и да ултрадесничари, либералне демократе и еколози постају снаге на које ће убудуће морати да се рачуна.
Излазност гласача је, истиче америчка агенција, највећа у последњих 20 година, а забринутост због имиграција и безбедности довела је до тога да странке на челу са Матеом Салвинијем у Италији и француском десничарком Марин ле Пен буду међу највећим у парламенту ЕУ.
„Правила се мењају у Европи“, поручио је италијански заменик премијера и министар унутрашњих послова Салвини у седишту своје ултрадесничарске Лиге.
„Нова Европа је рођена“, истакао је Салвини.
Салвинијева Лига је освојила 33 одсто гласова, што је огроман скок у односу на 2014. годину када је партија на европском гласању освојила само шест одсто гласова, наводи америчка агенција.
У Великој Британији највећи број посланичких места освојила је партија „Брегзит“ Најџела Фаража, а грађани су „казнили“ владајуће конзервативце и опозициону Лабуристичку партију због њиховог неуспеха у руковођењу изласком те земље из Европске уније.
На овим изборима су партије које се боре за заштиту животне средине постигле снажан успех, нарочито у Немачкој, као и либерали, који се боре за слободу тржишта, а који су освојили 107 посланичких места, што је значајан скок у односу на 68 места, колико су освојили на изборима 2014. године.
Већина гласача је своје поверење дала онима који су и до сада имали највише места, десном центру — Европској народној партији (ЕПП), и левом центру — социјалистима.
„Суочени смо са ослабљеним центром парламента ЕУ“, рекао је лидер Европске народне партије Манфред Вебер и додао да „одсад, они који желе да имају јаку ЕУ, морају да удруже снаге“.
Лидер европских социјалиста Франс Тимерманс је, у суштини признао пораз, иако су ове две групе и даље остале највеће групације у парламенту Уније.
„Ако изгубите изборе, ако изгубите посланичка места, морате да будете скромни“, рекао је Тимерманс, иначе бивши шеф холандске дипломатије.
Изузетак је, наводи америчка агенција, шпански премијер Педро Санчез, чији су социјалисти освојили 20 од укупно 54 шпанска места у ЕП.
ЕПП је, како засад показују пребројани гласови, освојио 179 места, што је пад за 38 места у односу на изборе пре пет година, а социјалисти су, такође, пали у односу на изборе 2014. године пошто су освојили 150 места, а на претходним изборима 187.
АП наводи да иако стварна моћ у Европи остаје у рукама 28 земаља-чланица, утицај парламента је у порасту.
Парламент помаже да се побољша сигурност ваздушног саобраћаја у Европи, на смањење употребе пластике, укида наплаћивање роминга унутар блока, повећава приватност података, укида емисију издувних гасова из возила, а важну улогу има и у међународним споразумима, од трговачких па све до „брегзита“, навела је агенција.
Али сада нови, „неугодни“ савези морају да се стварају.
Традиционалне политичке извесности су, како сматра водећи кандидат Алијансе либерала и демократа Европе (АЛДЕ) Маргрет Вестагер, ствар прошлости.
„Монопол власти је прекинут“, оценила је Вестагерова.
Америчка агенција Блумберг истакла је да су Зелени један од највећих добитника ових европских избора и могли би да играју кључну улогу у наредном програму политике блока.
Зелени ће бити, наводи агенција, четврта велика група у новом Европском парламенту, након што су постигли скок у мандатима са седам на више од девет одсто на овогодишњим изборима, што показују данас објављени резултати у Бриселу.
АП истиче да партије зелених у Немачкој, Француској, Британији и другим земљама славе велики успех који су постигли на изборима.
Блок Зелених освојио је 70 места у парламенту, што је за 18 више него 2014. године.
Такав резултат могао би да доведе Зелене у позицију да буду језичак на ваги, када је у питању избор новог председника Комисије ЕУ.
