Он је одбијање 70 одсто Бугара да гласају описао као акт пасивне агресије против политичке класе и напоменуо да су политичари учинили све како би људи одбили да изађу на биралишта.
„И људи су сасвим свесно одлучили да процес саботирају својом пасивношћу… 70 одсто људи је намерно одлучило да разори наш заједнички дом“, рекао је Сотиров.
Оних 30 одсто који су изашли на гласање, то су учинили из неке врсте зависности, сматра Сотиров. По његовом мишљењу, гласаче су очигледно покретале неке веома јаке личне емоције.
„Гласачи ГЕРБ-а (Грађани за европски развој Бугарске) очигледно су заљубљени у лидера (Бојка Борисова). Људи који су гласали за БСП (Бугарска социјалистичка партија), оптерећени су осећањем историјске кривице. Ако гласају за БСП, осећају несвесну кривицу. Млади гласају за БСП, јер су њихови родитељи дали своје животе, жртвујући односе с децом“, објаснио је психијатар.
Према Сотировим речима, за националистичку партију ВМРО-Бугарски национални покрет гласали су људи којима је лакше да се позивају на неке наивне идеале.
Саме бугарске политичаре Сотиров је назвао нечаснима и рекао да се и неморално понашање може приписати патологији.
„И у том смислу бугарски политичари су оптерећени тешком патологијом“, закључио је Сотиров.
Изборна активност Бугара у недељу је износила 30,8 одсто. Према резултатима гласања, у Европски парламент улази пет политичких партија — владајући ГЕРБ (шест мандата), опозициони БПС (пет), протурски ДПС (Покрет за права и слободе) — три мандата, националистички ВМРО-Бугарски национални покрет — два и Демократска Бугарска — један.