Дачић је у обраћању званицама и гостима истакао да Србија не одустаје ни од дипломатије, ни од компромиса, као начина решавања спорова, ни када је реч о питању највишег државног приоритета — питању Косова и Метохије.
„Остајемо привржени начелима међународног права, постигнутим договорима и спремни смо за даљи дијалог, када се за њега стекну услови“, казао је министар.
Како је навео, да конструктивна позиција Србије и те како наилази на подршку земаља широм света, најбоље потврђује податак да је укупно 13 држава донело одлуку о повлачењу признања независности Косова, као и чињеница да је тзв. Косово суочено са немогућношћу да постане члан међународних организација.
„Неразумно и веома штетно одбијање Приштине да повуче одлуку о таксама, као и узастопне провокације и унилатерални потези, као што је био јучерашњи брутални напад на север Косова и Метохије, јасно говоре да приштинска страна чини немогућим одржавање нових рунди дијалога“, казао је Дачић.
Како је навео, чланство у Европској унији представља један од стратешких спољнополитичких приоритета Србије, као и очување мира и безбедности на регионалном и глобалном плану и безбедносна сарадња у најширем смислу те речи, а као важан сегмент рада Министарства на чијем је челу навео је и програм сарадње са дијаспором и Србима у региону.
„Желим да истакнем да смо посвећеност Заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ потврдили нашом спремношћу да, у складу са сопственим могућностима, допринесемо европским политикама у овој области, наставком учешћа у мисијама и операцијама УН и ЕУ“, казао је Дачић.
Он је додао да Србија наставља са јачањем свеобухватне билатералне сарадње са Руском Федерацијом и Кином, са којима је вежу стратешки односи и челично пријатељство.
Шеф српске дипломатије је навео да је у претходних пет година, колико је на челу Министарства спољних послова, посетио 102 од 193 државе света, прешавши више од 1,1 милион километара.
Оцењује да је у том периоду српска дипломатија постигла завидне резултате на дипломатском плану, међу којима су спречавање усвајања резолуције о Сребреници у Савету безбедности УН, председавање ОЕБС-у, спречавање чланства тзв. републике Косово у Унеску и Интерполу…
Како је навео, данас српска дипломатија има више од 100 дипломатско-конзуларних мисија у свету, а на дипломатским задацима распоређено је 499 дипломатских и административних службеника у земљи и 519 у иностранству, од чега је 220 ангажовано у земљи, а 260 у иностранству.
Према његовим речима, српска дипломатија је и у претходних годину дана радила вредно и марљиво и то на јачању свеобухватне сарадње са традиционалним пријатељима, на бољим односима у региону, али и на стицању нових пријатеља широм света.
„Са поносом желим да истакнем да је Србија, само у последњих годину дана, успоставила дипломатске односе са пет земаља карипског и азијско-пацифичког региона“, рекао је Дачић.
Министар спољних послова навео је и да је у претходном периоду закључен већи број споразума о релаксацији визног режима са државама широм света, а да је према порталу „Паспорт индекс“ српски пасош на глобалном нивоу на 28. месту у свету.
Министар Дачић доделио је и повеље на плану дипломатије глумцу Милошу Биковићу и амбасадорима Славенку Терзићу и Љиљани Никшић.
Биковић, који је добио повељу за изузетан лични допринос у промоцији Србије и њеног богатог културног стваралаштва у свету, захвалио је у име свих овогодишњих лауреата, а у своје име је рекао да је изузетно почаствован, али да није сигуран због чега.
„Радим оно што сматрам да би требало да ради свако ко би се нашао у мојој ситуацији. Нисам ја промовисао српску културу, већ сам желео себе да истакнем. Српска култура и српско наслеђе су у свету мене уздизале, а не обратно“, рекао је Биковић, пренео је Танјуг.
Пријему у Народној скупштини, на којем је обележено и 100 година од оснивања дипломатског архива у Министарству спољних послова, присуствовали су председница Парламента Маја Гојковић, министри Славица Ђукић Дејановић, Владан Вукосављевић, Горан Триван, представници дипломатског кора, међу којима и амбасадори Русије и Кине, Александар Чепурин и Чен Бо, представници верских заједница у Србији, потомци Михајла Пупина, Бранислава Нушића, Аврама Петронијевића и други.
