Србија и Филипини су одлучили да се придруже глобалној куповини полуга услед сличних тенденција централних банака у свету.
Србија ће повећати своје златне резерве са 20 на 30 тона до краја 2019. године, а затим до 50 тона у наредној години.
Одлука је донета након састанка председника земље Александра Вучића с делегацијом ММФ-а, где су му представници Фонда рекли да ће одобрити куповину злата ако се уклопи у стратегију Србије о повећању девизних резерви.
Подаци Народне банке Србије показују да су девизне резерве земље тренутно вредне 11 милијарди евра.
Што се тиче Филипина, усвојили су закон којим се продаја злата малих рудара Централној банци ослобађа од акциза и пореза на доходак како би се повећале девизне резерве земље и спречило црно тржиште.
Према подацима Ројтерса, мали рудари су пронашли начин да заобиђу порезе који су уведени 2011. године продајом злата на црном тржишту, док је по закону требало да продају сво злато централној банци земље по ценама важећим на светском тржишту. Залихе злата на Филипинима остале су непромењене — на око 198 тона у првом кварталу 2019. и у четвртом кварталу 2018. године.
Раније овог месеца, Светски савет за злато је известио да је нето куповина злата Руске централне банке била највећа у првом кварталу 2019. године — купила је 55,3 тона и повећала златне резерве земље на 2.168,3 тона, док је драстично смањила своје уделе у америчком трезору, као део својих планова за дедоларизацију. Кина је такође међу највећим купцима, купила је 33 тоне злата у првом кварталу ове године.
Свеукупно, нето куповина централних банака широм света достигла је свој највиши ниво, у смислу нето куповине у првом кварталу, од 2013. године, што је пораст од 68 одсто у односу на претходну годину.
