У Србију су дошли представници највећих руских компанија из области бродоградње и речног превоза, а руску делегацију је предводио Рјазанцев. На форуму је било присутно око 60 представника српских и руских компанија.
Рјазанцев је рекао да се на форуму детаљно разговара о свим областима бродоградње и превоза рекама, а да сâм састанак сведочи о високом нивоу поверења и позитивних односа који постоје између двеју земаља.
„Различите су области и могућности сарадње и у областима путничког и техничког саобраћаја, као и обучавања кадрова. Русија је и даље спремна да и даље буде традиционални и сигуран партнер Србије у области индустрије. Спремни смо да предложимо различите механизме сарадње у области обнове српске флоте, мноштво нових решења и пројеката, а такође да предложимо различите облике технолошке сарадње, укључујући и производњу наше технике у српским бродоградилиштима“, рекао је Рјазанцев.
С обзиром да могућности сарадње постоје у свим областима бродоградње и водног саобраћаја, према речима Рјазанцева, обим сарадње зависи од потреба српске стране.
Осим транспорта, руска страна могућности сарадње види и у области обнове трамвајског система Београда, као и у области ауто-индустрије. Рјазанцев наводи пример Камаза, који је, према његовим речима, све присутнији на српском тржишту, а разматрају се и могућности изградње београдског метроа.
Ако се свему томе придружи и металургија, ИТ технологија и грађевинарство, велике су могућности за сарадњу, закључио је Рјазанцев.
Улагања српске владе у водни саобраћај износе око 300 милиона евра, а ако се урачуна и приватни сектор, улагања износе око пола милијарде евра, изјавила је министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић.
Након потписивања Меморандума о узајамном разумевању између Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије и Министарства индустрије и трговине Русије о сарадњи у области трговачке бродоградње најавила је да ће се градити нове луке.
Михајловићева је прецизирала да ће се на Дунаву градити три нове луке — смедеревска лука почетком идуће године, а након тога и луке у Београду и Сремској Митровици, улаже се у лучку инфраструктуру, а гради се и преводница на Тиси.
„Један податак је занимљив. Пре пет година превоз терета у водном саобраћају износио је око седам милиона тона, данас је он 11,8. Наш план је да буде сигурно барем 15 или 20. То значи да се Србија полако и у овој области враћа на оно место које јој суштински припада — то је да буде транзитни коридор“, каже Михајловићева.
Циљ је, према њеним речима, да Србија са дунавским коридором постане атрактивнија него што је била.
Према мишљењу српског министра трговине, туризма и телекомуникација Расима Љајића, највећу корист од сарадње у области водног саобраћаја и бродоградње могао би да има српски туризам.
„Наш циљ јесте да број руских туриста већ 2020. порасте на 100.000 долазака. Верујем да ћемо ове године имати нешто више од 70.000 долазака руских туриста, али то не задовољава наше циљеве, наше планове и, на крају крајева, наше могућности. Сарадња у области наутичког туризма је још једно обогаћивање наше укупне туристичке понуде. До сада су руски туристи углавном боравили у Београду и Новом Саду и углавном смо имали туристе који су долазили из Москве и московске регије. Наш циљ је да обогатимо понуду, понудимо не само Београд и Нови Сад као главне туристичке дестинације, већ и наше бање, наше планине, али да понудимо и Дунав и приобаље и све оно што Дунав пружа“, нагласио је Љајић.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж очекује да ће потписивање Меморандума и састанак представника српских и руских привредника дати конкретне резултате.
„Надам се да ћемо на крају дана имати веома конкретне резултате разговора и да ћемо склопити нове послове. То је оно што мислим да окупља и наше пријатеље из Русије и српске компаније, то је да заједно видимо на које начине можемо да дођемо до нових послова, доброг профита и развоја нечега што мислим да и те како има потенцијал“, истакао је Чадеж.
