Док неки политиколози не искључују могућност да ће га Зеленски узети у свој тим, други наводе да ће млади председник због те одлуке ускоро зажалити, те да је Сакашвили још одавно „политички мртав“.
„Његов повратак у Украјину је повезан са жељом да остане у политичком животу у било ком својству. У Грузију не може да се врати, његове политичке перспективе су тамо никакве. Међутим, он то не признаје и покушава да настави политички живот у другим регионима, конкретно — у Украјини, где му је, као што је познато, својевремено пружено уточиште, а потом се све завршило великим скандалом. И сада су њему потребни ти скандали, како би поново подсетио на себе, рачунајући на повратак у активан политички живот. Тако је то када је некоме тешко да призна да је његово време прошло, да је искоришћен и да више никоме није потребан“, сматра руски експерт Владимир Џарала.
Контроверзни Сакашвили, који је у Кијев стигао летом из Варшаве, где је депортован у фебруару 2018. године након одузимања украјинског држављанства, изјавио је да се вратио у Украјину како би помогао „обнову политичке власти“. На аеродрому „Бориспољ“ у Кијеву дочекан је свечано — са погачом и сољу, уз музику, песму и овације. На аеродрому га је сачекао велики број новинара и грађана, који су узвикивали: „Мишо, Мишо!“ и даривали му цвеће.
Иако су украјински политиколози уверени да Сакашвили неће седети скрштених руку и да један од његових главних задатака може бити обрачун за старим непријатељима, пре свега са Порошенком, Сакашвили тврди да се није вратио због освете, него да „учествује у изградњи нове Украјине“. Тврди и да не намерава да учествује на ванредним изборима за Врховну раду Украјине, али да ће допринети доласку на власт „нових људи“. Ипак, из Покрета нових снага, чији је Сакашвили лидер, ових дана могло се чути да странка намерава да учествује на превременим изборима за Врховну раду у јулу.
„За Зеленског је важно да лични рејтинг претвори у партијски. Његов тим нико не познаје, већ само за њега знају, а Сакашвилијева ситуација је иста. Сакашвили је исти демагог и популиста као и Зеленски. Ако њихове странке иду на изборе, то ће бити бесмислена борба — они ће говорити о једном те истом и објективно, Сакашвили ће узети гласове Зеленском“, сматра руски политиколог Андреј Суздаљцев.
Према његовим речима, враћање Сакашвилија у Украјину је непромишљена одлука Владимира Зеленског.
„Зеленски је дозволио Сакашвилију да се врати у Украјину, али тешко да је очекивао да ће одмах ући у политичку борбу. Тако да, вероватно, то није била баш промишљена акција. Јасно је да је Зеленски то извео против Порошенка, који је и даље утицајан човек на политичком пољу Украјине, али Сакашвили је политичар који ће нашкодити свима. Његово учешће на изборима неће чак бити ударац за оне старе странке које су већ присутне у Ради, него ће то бити ударац за партију Слуга народа, младог Зеленског“, сматра Суздаљцев.
Сакашвили је напустио родну Грузију 2013. године, где је против њега покренут низ кривичних поступака, а по некима је у одсуству осуђен на затворске казне. У пролеће 2015. године ушао је у украјинску политику, када га је председник Порошенко, иначе његов пријатељ још из студентских дана, именовао за губернатора Одеске области, након што је добио украјинско држављанство.
Сакашвили је годину дана касније смењен са функције, након што је Порошенко био незадовољан темпом реформи у црноморском лучком граду Одеси под његовим вођством. То је довело до отвореног рата дојучерашњих пријатеља, па је Сакашвили водио и противвладине протесте, оптужујући Порошенка да је извориште корупције и да кочи реформе, позивајући на нови Мајдан, уклањање диктатуре олигарха и „ослобађање Украјине“.
Оптужен је да је подстицао државни удар, одузето му је држављанство под образложењем да је приликом примања украјинског држављанства дао нетачне податке, конкретно у вези са суђењем у Грузији, па је након хапшења депортован из земље.
Сада му је украјинско држављанство враћено, али нико није затворио кривичне предмете који су преостали из времена Петра Порошенка, што према мишљењу руских аналитичара, само потврђује да он не игра никакву значајну улогу у политичком животу.
