Русија је на то одмах реаговала сматрајући то отвореном провокацијом Вашингтона о нарушавању мораторијума на нуклеарне пробе. Москва је додала и да је циљ таквих изјава очигледан — скретање пажње међународне заједнице са чињенице да саме Сједињене Америчке Државе одбијају да ратификују Споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.
Како су Американци уопште „сазнали“ да Русија наводно поседује такво оружје? И какве су то нуклеарне бомбе ултраниске снаге?
Генерал-мајор у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума професор др Митра Ковач објашњава да је реч о о пројектилима мале снаге који се могу применити у ограниченим ратовима — локалним или регионалним.
„Њима се не угрожава већи простор и нема последица радијације по животну средину и околину, него углавном имају ефекат и дејство на мањој површини, по групацијама војске, неутралишући борбене заставе. Секундарно се употребљавају на отвореним територијама на копну или води. То су тактички пројектили мале снаге“, објашњава наш саговорник.
Према његовим речима, данас се изводе такви експерименти, како на Западу, тако и на Истоку, код свих носилаца нуклеарних пројектила, јер постоји стратегија да се не искључује употреба нуклеарног оружја, чак и ако не дође до нуклеарног рата између великих сила.
Што се тиче контроле и промета нуклеарног наоружања све велике силе настоје да имају што ажурније податке о њиховој примени, пробама и опитима, као и њиховом распореду код других држава, додаје генерал-мајор Ковач.
„После повлачења САД из Споразума о ракетама кратког и средњег домета, њихова стратегија, генерално, јесте да оптужују Русију да је она реметилачки фактор у Европи, да се она милитаризује и да прети миру и безбедности у Европи. Знамо да су ствари сасвим другачије и да је управо Америка та која извози немир и несрећу у многе делове света, па и у Европу, и да подстиче унутрашње побуне и немире у државама у којима не може да оствари свој утицај мирним путем“, напомиње Ковач.
Што се тиче конкретног случаја у вези с оружјем ултраниске снаге, наш саговорника каже да је то само један од разлога због којих се Русија прозива да крши споразум.
„Истини за вољу, велике силе покушавају да једна другој контролишу и производњу и распоред тих нуклеарних пројектила, од оних мале снаге, па до интерконтиненталних ракета. Конкретно, овај повод нема реалне основе и више је у функцији медијске пропаганде и сатанизовања Русије и њених намера у свету и Европи. Дакле, да се Москва прикаже као реметилачки фактор и да се Русија оптужи као једна од држава која је генерално проблем у свету“, објашњава др Ковач.
Он сматра да у наредном периоду, ако се не буде ишло стратегијом оптуживања Америке на рачун Русије, може доћи до неких већих споразума, после којих би се ограничила производња овог наоружања.
Из Москве је одговорено да су такве оптужбе САД неосноване и да им је циљ да се Русија поново дискредитује. Такви напади, пише у одговору из Москве, уз учешће светских медија, нажалост, постали су свакодневна појава. Оне се, по правилу, дешавају када Вашингтон одлучи да се повуче из још једног међународног споразума или када се докаже да их не поштује.
