У пројектима ЦЕРН-а учествује већ три деценије, сведок је најважнијих научних открића која објашњавају шта се дешава у најелементарнијим деловима материје и мењају слику о постању и постојању света. Пуноправно чланство је од већег значаја за Србију него за науку, а до њега је тако брзо дошло највише заслугом премијерке Ане Брнабић, сада су наше могућности јако велике, каже Аџић за Спутњик.
„Добар део чланарине може да се извуче, да се врати у Србију посредством наших индустријских фирми и других компанија које аплицирају за разне пројекте у ЦЕРН-у, то већ функционише. Друга корист је што институције које тамо шаљу стручњаке или раде за Институт стичу огромно искуство, враћају се и примењују технологију и организацију рада, унапређују државу у сваком случају“, каже Аџић.
Додаје да је једна од највећих мисија ЦЕРН-а трансфер технологија у државе-чланице. У Женеви тренутно раде 64 наша стручњака — физичари, инжењери и остали специјалисти различитих профила — али и 20 људи који обављају административне и друге послове.
Срби у ЦЕРН-у
Два српска тима у ЦЕРН-у раде на највећим научно-технолошким експерименталним пројектима у историји човечанства, то су „Атлас“ и СМС. На њима у Великом хадронском сударачу, подземном тунелу дугачком 27 километара на граници Швајцарске и Француске, ради по три хиљаде људи, а укључено је 180 институција из 40 држава.
Српски тимови укључени су у оба пројекта, у „Атласу“ научници Института за физику, а у другом пројекту стручњаци са Физичког факултета и Института за нуклеарне науке „Винча“.
Стручњаци Института за физику, који се баве компјутерском физиком, тренутно раде и на великом пројекту нове технологије мрежа са врло високим протоком, четврта група наших физичара са Универзитета у Новом Саду ради на „Изолди“.
Невидљиви свет око нас — приоритет ЦЕРН-а
После открића Хигсовог бозона уочено је на који се начин распада на фундаменталне честице, али су се отворила нова питања, попут питања интеракције те честице са осталима. Међутим, нове теорије претпостављају да Хигсов бозон није само један, да их има чак пет.
„У универзуму постоји четири до пет одсто видљиве материје, између 50 и 100 милијарди галаксија, свака има између 50 и 100 звезда, немогуће је замислити о каквој се маси ради. То је видљива маса, на основу чега смо ми изградили читаву теорију, физику, читаву науку, а замислите шта је са преосталих 95 одсто материје, те честице тамне материје су приоритет ЦЕРН-а“, каже професор Аџић.
„Теорије показују, а и нека експериментална изучавања, да око 25 одсто масе у свемиру чини такозвана тамна материја, остатак је тамна енергија, више од 70 одсто. Научници сада у Великом хадронском сударачу покушавају да детектују једну од таквих честица. Те нове теорије, које претендују да надоместе Стандардни модел, кажу да би једна од тих честица могла да припада такозваној суперсиметричној теорији, таквом скупу честица“, открива Аџић.
Без Русије не би ни било ЦЕРН-а
Наш саговорник је велики поштовалац руских колега. Каже да су политичке прилике учиниле да се они осећају неповлашћеним, да их другачије третирају. Жао ми је због тога, ЦЕРН не би био то што јесте да није било руских научника и руских пројеката, каже он.
„Једно време су се паралелно одвијали експерименти у ЦЕРН-у и у Русији, то су биле готово сестринске организације посебно Институт за нуклеарно истраживање ’Дубна‘ и ’Серпухов‘. И данас огроман број руских научника сарађује на ЦЕРН-овим пројектима. Ми знамо да је руска наука изузетно јака, високо квалитетна. Ја им пре свега завидим на високом образовању, они су тај ниво задржали, он је у свету јако цењен“, истиче овај нуклеарни физичар.
Додаје да и данас у Европској организацији за нуклеарна истраживања ради много руских колега, да су, поред тога што су изванредно образовани, изузетно отворени за сарадњу.
Политика цепа атоме
Наш саговорник каже да је незгодно коментарисати уплив политике у Европску организацију за нуклеарна истраживања. Ипак је навео пример у коме је за наставак једног пројекта 11 земаља гласало за, а осам против.
„Пројекат је обустављен, међу тих осам земаља била је и Немачка, ето одговора на ваше питање“, каже Аџић.
Сведок изума који је променио свет
Наш чувени физичар радио је и на акцелераторском комплексу ЛЕП. Није ни слутио да ће бити сведок изума који је отворио непрегледан свет комуникација, али и знања — био је сведок проналаску интернета. Током истраживања гомилао се огроман број података, почело је осмишљавање система који би чувао те податке, присећа се он.
„Један енглески научник, компјутериста Бернерс Ли, са још једним колегом покушао је да осмисли такав систем. Веровали или не, ми смо то користили три године, а онда је ЦЕРН одлучио да донесе историјску одлуку и тај систем је ставио на располагање целом свету“.
Професор интернет у шали назива нуспројектом иновација. За Спутњик је у видео-издању интервјуа говорио и о истраживањима везаним за гравитацију, стварању антиматерије, занимљивом пројекту ИТЕР, али и мини-црним рупама.
