Проблем који се пореди са карциномом погађа девет одсто популације старије од 65 година, а све чешће од ове срчане сметње пате и млади.
Студију је покренуо наш млади кардиолог Марко Бановић, идеју је прво представио колегама у Клиничком центру Србије, а затим и великим здравственим центрима у Европи. Истраживање које може довести до револуције у лечењу срца прихватиле су Белгија, Пољска, Литванија, Чешка, Хрватска, Ирска и Француска.
Еминентни стручњаци из ових земаља боравили су протекла два дана на симпозијуму у Београду, где су и разменили резултате досадашњих истраживања.
„Резултати пројекта АВАТАР до којих смо дошли, за сада су поверљиви. У овом тренутку за нас, односно за све људе који чекају операцију, најважније је да ће се студија наставити. Могу да вам кажем и да сам сигуран да ће резултати овог истраживања бити изузетно важан допринос у лечењу ове болести“, рекао је за Спутњик доктор Бернар Јунг, специјалиста кардиологије из Француске.
Доктор Бановић каже да Србија помало заостаје у лечењу валвуларних болести. Разлог су скупе методе које ми још увек не можемо да приуштимо.
„Зато смо и покренули студију, јер не знамо шта да радимо са тим пацијентима, да ли да хируршки интервенишемо или не, колико често треба да их пратимо. Сваки закључак који произађе из ове студије, биће бенефит за пацијента. Кренули смо са претпоставком да је бољи тренутак за операцију у фази кад се испостави да је сужење значајно, да оптерећује срце, а пацијенти још увек немају тегобе“, објашњава доктор Бановић.
Статистика каже да је тешка аортна стеноза узрок 13 одсто свих изненадних смрти узрокованих срчаним обољењима.
