Џереми Корбин је рекао да Трампова изјава да Бориса Џонсона види као новог премијера представља „неприхватљиво мешање у унутрашње ствари Велике Британије“. Лидер лабуриста је одбио позив да присуствује званичном банкету са Трампом, оценивши да је његов покушај да одлучи ко ће бити нови британски премијер „потпуно неприхватљиво мешање у демократију Британије“.
Меркелова је дан раније одржала је говор пред апсолвентима америчког Универзитета Харвард и у њему критиковала све аспекте политике Доналда Трампа, а да га ниједном није споменула. Немачка канцеларка је добила титулу почасног доктора америчког елитног Универзитета и признање за своју политику према мигрантима.
Социолог др Слободан Рељић сматра да европски здружени напад на Трампа није основни правац кретања европске политике јер, како каже, Европа уопште не постоји у смислу било каквог великог одлучивања
Према његовим речима, нема ничег новог у америчком мешању у унутрашње ствари европских држава, јер су се Американци после Другог светског рата мешали у унутрашње ствари западноевропских држава, а после пада Берлинског зида — на ред су дошле и источноевропске.
У послератном периоду Американци су се у унутрашње ствари западноевропских држава мешали „дискретно“, каже Рељић и подсећа да су чак САД „уништавале Комунистичку партију Италије, уз велику помоћ мафије“.
„Они су увек Европу сматрали територијом коју они треба да уређују. Кад је на ред дошао Исток, онда се то разликовало по томе што је нестала дискретност, радили су то потпуно јавно. Имали смо америчке овлашћене амбасадоре који су говорили ко је њихов кандидат на изборима и то је мање-више јасно у свим земљама од Летоније до Србије“, каже Рељић.
Доскора је било тако, међутим, након последњих избора у Америци постоји проблем са америчком хегемонијом, зато што, објашњава наш саговорник, постоје „две Америке“ — с једне стране имамо председника, а са друге дубоку државу и сад се тај амерички хаос преноси као додатни фактор расула на Европу, која се, иначе, сама од себе распада.
Зато Трамп између Корбина и Џонсона бира Џонсона, као што би Берни Сандерс да је председник САД јавно подржавао Корбина, сматра Рељић и додаје да је то последица тога што и Америка и Енглеска „више нису демократске државе, чак ни у формалном смислу“.
Међутим, већи је парадокс Немачка, која је у „демократским наступањима Европе увек била пешадија“ и никад није имала битан утицај у одлучивању у тим „англосаксонским пројекцијама“, где се, како констатује саговорник Спутњика, Меркелова појављује као фактор у унутрашњем америчком обрачуну и то „на губитничкој страни“.
А то унутарзападно разрачунавање, у ствари, показује хаотичност западног света — реч је о хаосу који мора да се сукоби са својим унутрашњим проблемима, који су и економски и политички, а пре свега — геополитички, истиче Рељић и додаје:
„Такав хаотични Запад мора да се сукоби са земљама на истоку које су већ направиле ред у својим државама, пре свега Кином, Русијом, па и Индијом, после последњих избора. Ове земље су ову врсту распадања једног светског система који се звао ’Пакс Американа‘ преживеле пре четврт века и оне су одмах после распада кренуле у неку врсту стварања унутрашњег реда“, истиче бивши главни и одговорни уредник НИН-а.
Зато су Кина, Русија и Индија у предности над Западом бар четврт века, јер Запад тек треба да прође кроз те процесе распадања, сматра Рељић, коме данашњи распад Запада увелико личи на распад СССР-а.
Рељић подсећа да су амерички теоретичари још пре пола века писали да западни свет, односно, „оно што ми зовемо међународном заједницом“, не постоји без САД које су централна и водећа сила Запада.
Према његовим речима, западни свет више уопште не може да одлучује ни о чему самостално, нема никакво мишљење ни о чему, чак ни о сопственим интересима нема јасна размишљања. У случају да Америка изгуби лидерску позицију, верује он, дошло би до унутрашњег распада Запада и онда би дошло до стварања два или три ентитета који би били повезани са неким другим моћним државама у свету.
„Европа је апсолутно небитна. Она је само саставни део америчког фронта и није уопште снага која може да покрене било шта. Европа може само да се придружи неком“, закључио је Рељић.
