Ради се о оптужбама Кијева за нарушавање конвенције о сузбијању финансирања тероризма и укидању расне дискриминације.
Како је истакао дипломата, тужба не спада у надлежност Међународног суда правде.
Према његовим речима, 2017. године суд је већ разматрао аргументе украјинске стране и сматрао их неоснованим. Касније Кијев није могао да пружи оправдања за своју тужбу.
„Очигледно је због чега се Украјина усредсредила на ове две конвенције: оне садрже одредбе према којима се Русија сложила да решава спорове на суду, али само оне које се односе на садржај конвенција. Украјина такође покушава да искористи конвенције као начин да се на суду размотри шири спектар питања“, истакао је он.
Дипломата је објаснио да се један део случаја односи на унутрашњи војни сукоб који су покренули сами украјински органи власти на истоку земље, а други је покушај да се оспори поновно уједињење Крима с Русијом, упркос чињеници да се то догодило на основу референдума.
Саслушања ће се одржати у два круга: први 3. и 4. јуна, други 6. и 7. јуна. Прво ће руска страна поднети приговоре, а затим ће украјински представници изнети свој став.
Украјина је поднела тужбу Међународном суду правде у Хагу у јануару 2017. године.
Кијев је оптужио Москву за подршку тероризма и снабдевање Донбаса оружјем, као и дискриминацију кримских Татара и Украјинаца на Криму.
За период трајања процеса, Кијев је захтевао увођење „привремених мера“ против Русије. Суд је усвојио само пола захтева: сложио се са аргументима о конвенцији о дискриминацији.
Министарство спољних послова Русије саопштило је да „начелно пориче постојање спора између двеју земаља о наведеним конвенцијама и намерава да ту чињеницу поткрепи тиме што Украјина у лошој вери покушава да искористи своје механизме решавања спорова за постизање политичких циљева“.
