Часопис наводи да мрежа ПРО Сједињених Америчких Држава укључује четири компоненте — системе „Патриот“, „Егис“ и „Егис ашор“, ТХААД и ГМД. Конкретно, издваја се систем „Патриот“ који је најнапреднији од свих америчких система. Међутим, он такође има ограничене могућности због процеса лансирања ракета из лансера. „Патриот“ користи „вруће“ лансирање, док, на пример, С-300 користи систем „хладног“ лансирања.
Због тога су амерички системи способни да нападају интерконтиненталне балистичке ракете тек након што пређу половину свог пута и налазе се у процесу спуштања, док у раним фазама и густим слојевима атмосфере америчка противракетна одбрана не може да их достигне, пише лист.
Осим тога, аутори доводе у питање способност америчких система да се одупру ракетама Северне Кореје. Конкретно, они наводе као пример ракетне пробе севернокорејске ракете „Хвасон 14“, која је 2017. прелетела Јапан на висини од 770 километара и пала у Јапанско море 300 километара од обале, а амерички „Егис“ није могао да је пресретне.
Тада је циљ био један, али у стварним борбеним условима таквих циљева би било много, од којих би неки били лажни, а такође би се могла користити и средства за стварање сметњи. А чак и за један циљ америчким системима је потребно време за припрему, а такође треба да знају и тачно место лансирања ракете. С тим у вези, амерички систем противракетне одбране ће имати још мање шансе, констатује часопис.
У закључку „Милитари воч“ пише да ако противракетна одбрана Сједињених Америчких Држава може да има проблеме чак и са пресретањем севернокорејских ракета, онда о супротстављању најновијим руским хиперсоничним ракетама „Авангард“, чија брзина премашује брзину звука двадесет пута, не може бити ни речи, а шансе за њихово пресретање су скоро равне нули.
