Међутим, новина у стратегији званичне Подгорице у последње вријеме је да црногорски челници све мање говоре о испуњавању европских стандарда, а све више апострофирају потребу да земље Западног Балкана, а прије свега Црна Гора, у Европску унију морају бити примљене „због геополитичких разлога“.
Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић тај захтјев оправдава чињеницом да се на Балкану тренутно води „стратешка политичка борба“ коју персонификују два моћна покрета: први који предводе владе које желе своје земље као чланице ЕУ и НАТО-а и други који се томе противи, а подржан је од земаља попут Кине, Русије и Турске.
Поруке црногорског шефа дипломатије Срђана Дармановића такође су на истом фону. Он тврди да ће „ЕУ морати да посматра проширење, осим као политику која иде у сусрет стандардима, и као геополитичко питање“. По логици црногорских првака, сада још једино преостаје отворити очи успаваној европској и евроатлантској заједници, како би та идеја била реализована.
Аналитичар и грађански активиста Лука Радоњић такође примјећује да се реторика Подгорице на тему европских интеграција све више од испуњавања стандарда и затварања преговарачких поглавља са ЕУ премјешта на терен „високе политике“.
„Извјештај Европске комисије за Црну Гору или како га дио јавности зове ’нокаут извјештај‘ заправо је само писменим путем и на страном језику потврдио оно што знамо и разумијемо и на нашем српском: да је стање у Црној Гори катастрофално. Међутим, у сусрет овом извјештају током неколико посљедњих мјесеци више пута су се чуле Ђукановићеве изјаве упућене званичном Бриселу, које се крећу од упозоравајућег до критичког тона Западу, од ’ако нас ви нећете‘… и ’постоје и друге заинтересоване стране за сарадњу‘, до тога да ’Русија има аспирације на Балкану, а ви нам и даље држите полузатворена врата‘“, каже Радоњић за Спутњик.
Он с иронијом примјећује да не значи да је владајући ДПС у потпуности одустао од већ чувене „имплементације европских стандарда“, која засад остаје само на речима.
„Не можете одустати од нечега што никада нисте суштински ни жељели. Успостављање европских стандарда, посебно у дијелу који се односи на правосуђе, до темеља би уздрмало Ђукановићев систем владавине, зато он и не иде ка испуњењу стандарда, већ покушајем да питање приступања ЕУ упакује као геополитичко питање, жели да ’купи улазницу код тапкароша‘, по угледу на Румунију и Бугарску, у крајњем — да од Европе добије оно што је добио својевремено од Вашингтона — позицију на Западу и да му жмуре на једно око“, сматра Радоњић.
„Турска карта“ у Миловој партији са ЕУ
Саговорник Спутњика ипак наглашава да ни покушај власти у Подгорици да Црну Гору представе као браник евроатлантских вриједности на Балкану није у потпуности искрен, што се најбоље очитује када је у питању однос Црне Горе и Турске.
„Званични подаци с краја прошле године говоре да су турски држављани основали 2.097 фирми у Црној Гори. Подсјећања ради, 2015. године било је регистровано свега 29 привредних субјеката чији су оснивачи Турци. Путем средстава јавног информисања сазнали смо да у Црној Гори постоје читаве агенције које су на услузи турским држављанима, да се што лакше и брже адаптирају на живот у Црној Гори. А Подгорица и Анкара су недавно постале ’градови побратими‘.“
„У подгоричкој основној школи ’Октоих‘ организована је прослава празника државе Турске, а у присуству управе школе, званичника турске амбасаде и турских инвеститора, дјеца су играла трбушни плес, што у симболичкој равни само потврђује оно што је присутно и у економској — велики повратак Турске на Балкан. Уколико Ђукановић однос са Турском користи у тактици са ЕУ, то ће свакако имати своју цијену, као уосталом и свако геополитичко ’коцкање‘ са силама које имају експанзионистички карактер, као што је то историјски случај са Турском“, упозорава Радоњић.
Поигравање са Бадинтеровом формулом
У геополитичко паковање црногорских евроатлантских интеграција ушло је и косовско питање. У настојању да иде низ длаку промотерима косовске независности, црногорском предсједнику се недавно омакло „креативно тумачење“ закључака Бадинтерове комисије, по којој, да подсјетимо, границе држава, односно, бивших република СФРЈ „постају границе заштићене међународним правом“ и које се, како је прецизирао, „не могу мијењати, осим уз слободно постигнут договор“.
Ипак, иако је црногорски предсједник у том смислу многе у региону довео у недоумицу, казавши да се када је у питању решавање косовског проблема залаже за примјену Бадинтерове формуле (дакле, авнојевске границе по којима Косово и Метохија представљају покрајину у саставу Србије), Радоњић упозорава да се ту никако не треба заваравати, те да је Ђукановићев однос по питању Косовске независности кристално јасан.
„Као што је почетком деведесетих година Ђукановић заговарао исправљање авнојевских граница називајући их дијелом ’приучених бољшевичких картографа‘ и то на Телевизији Црне Горе 1991. године (баш у години Бадинтерове комисије), тако се данас залаже да оне буду оквир за договор Србије и албанских лидера са Косова. Као што је некада реториком о одбрани суверенитета Србије на Косову и критиком албанских политичара као млади политичар у џемперу покушавао да се пробије у огромној гужви њему сличних и обезбиједи српске гласове, тако и данас склапањем дилова са косовским Албанцима и апсолутном политичком подршком њиховим захтјевима иде против суверенитета Србије, са намјером да не изгуби подршку албанских странака у Црној Гори“, тврди Радоњић.
„На недавно одржаним изборима у Тузима на којима је ДПС поражен, а посебно на прослави побједе са симболима УЧК, Албанци су му јасно ставили до знања ко је ту шеф. Његово пактирање са Приштином, Тираном и Анкаром резултат је намјере да постигне велику гласачку мобилност мањина и мањинских странака, како би на наредним изборима сачувао власт, јер му све више опада повјерење у православном бирачком тијелу, а захваљујући најновијим потезима против цркве, вјероватно ће још и више“, предвиђа наш саговорник.
