Према његовом мишљењу, од почетка украјинске кризе 2014. године почела је ера новог Хладног рата — замрзнутог конфликта који се знатно разликује од „старог“ Хладног рата између СССР-а и САД. На пример, за време Совјетског Савеза политичке и војне тензије између два блока коегзистирале су са економским везама, али сада стране користе економске полуге како би извршиле притисак једна на другу.
„Постоји опасност од оружаног сукоба. Он би се могао догодити не у Сирији, не на Блиском истоку, већ у Европи. И то се не тиче забринутости Сједињених Америчких Држава да Русија може преузети територије од Естоније“, изјавио је он за Спутњик на маргинама Луксембуршког форума за спречавање нуклеарне катастрофе у Риму.
Легволд сматра да ако дође до ескалације, „то ће бити на границама Украјине, или ће се десити нова криза, рецимо, у Белорусији или у неком другом региону између НАТО-а и Русије“.
Да би се такав развој догађаја спречио, потребно је значајно повећати ниво поверења између страна. За Русију се ситуација погоршава чињеницом што мора да се бави не само једном политиком Сједињених Америчких Држава према Русији, већ са читаве три, истиче професор.
„Јер постоји сâм (амерички председник Доналд) Трамп, постоји Конгрес где је главни нагласак стављен на санкције, а ту су и Стејт департмент, Пентагон и друга министарства“, објаснио је саговорник агенције.
Он је подсетио да су деведесетих година Русија и Сједињене Америчке Државе на највишем нивоу разматрале идеју евроатлантске заједнице од Ванкувера до Владивостока, сада се та идеја чини фантастичном.
„Замрзнути смо у новом хладном рату“, констатовао је експерт.
Луксембуршки форум, на чијем челу је познати бизнисмен, филантроп и јавна личност Вјачеслав Кантор, једна је од водећих међународних невладиних организација које проучавају област нуклеарне безбедности. Постоји од 2007. године.
