Љајић и Никишина, који су се састали на маргинама 23. Међународног економског форума у Санкт Петербургу, дефинисали су следеће кораке ка коначном потписивању Споразума о слободној трговини, који ће Србији омогућити да 99,5 одсто својих производа пласира на тржишту од преко 180 милиона људи.
„До тада преостаје да урадимо правно-техничку редакцију текста. Не верујем да ће ту бити било каквих проблема, с обзиром на то да је текст у суштинском и садржајном смислу у потпуности усаглашен“, додао је Љајић.
Љајић је навео и да је на састанку договорено да се у септембру, пре потписивања Споразума, организује пословни форум српских бизнисмена и бизнисмена из пет земаља ЕЕУ, са циљем да се упознају са садржајем Споразума.
„Била би велика штета за нас да не искористимо овај Споразум који нам омогућава приступ тржишту од преко 180 милиона људи. Ово је прилика за наше пословне људе, за наше извознике, и верујем да ћемо ми, уколико буде иницијативе са наше стране, вишеструко повећати обим робне размене и са Руском Федерацијом, али и другим земљама-чланицама ЕЕУ (Казахстаном, Јерменијом, Белорусијом и Киргизијом)“, нагласио је Љајић.
На питање шта је то што Србија може да понуди земљама ЕЕУ и има ли капацитете потребне да покрије тако велико тржиште, Љајић подсећа да је Србија досад 90 одсто робе извозила на тржиште Руске Федерације.
„То је око милијарду долара извоза роба. Ако говоримо само о тржишту Руске Федерације, наш циљ је да у наредне две или три године то повећамо на милијарду и петсто милиона долара, а с друге стране да отварамо ова нова тржишта где досад нисмо били присутни. Ми сада имамо две нове земље са којима нисмо имали Споразум о слободној трговину, а то су Јерменија и Киргизија“, подсетио је српски министар.
Према Љајићевим речима, истовремено се проширује обим роба које ће бити на бесцаринском режиму.
„Ту, пре свега, мислим на све врсте овчијег и козијег сира, који ће у неограниченим количинама моћи да се извозе, а такође и све врсте воћних ракија и две хиљаде тона цигарета који су нови производ, нова роба која се извози на тржиште целе Уније. Такође, ту је и четиристо тона од једне врсте крављег сира, с обзиром на то да су сиреви у највећем обиму на бесцаринском режиму. Надам се да ће све то заједно омогућити да робна размена значајно буде повећана. Не треба да наглашавам значај тржишта Руске Федерације. Она је пето извозно тржиште за наше производе, четврто увозно. Према томе, овај Споразум, али и кораци који треба наши привредници да предузму треба да омогуће да ова робна размена буде значајно већа“, подвукао је Љајић.
Љајић се на маргинама форума у Санкт Петербургу састао и са министром економије Палестине са којим је договорено да се до септембра месеца усагласи један пробни споразум о економско-техничкој сарадњи који подразумева формирање Мешовитог комитета, а да у септембру у Београду тај споразум буде потписан и да тада буде организован пословни форум наших привредника са бизнисменима из Палестине и како је рекао, не само оних који послују у Палестини већ и представника палестинских фирми који раде и послују широм света.
Циљ је да српски и палестински бизнисмени на тим састанцима у Београду покушају да пронађу конкретне модалитете будуће економске, трговинске и сваке друге сарадње, нагласио је Љајић.
Он је оценио да Међународни економски форум у Санкт Петербургу, који окупља огроман број политичара и привредника из целог света, даје прилику да се склопе важни договори.
„Очекује ме још низ билатералних сусрета који ће бити овог типа и на којима ћемо покушати да не причамо само о потенцијалима, нашим жељама и могућностима већ да видимо шта конкретно можемо да урадимо“, закључио је Љајић.
