„Што се тиче санкција, када су биле уведене имале су економски и политички циљ. Економски циљ — наношење штете руској економији, а политички — стварање услова за реализацију Минског споразума“, рекао је Сијарто.
Он је нагласио да ни једно ни друго није постигло свој циљ.
„Напротив, створене су могућности да направимо реалну, поштену анализу да ли уопште има смисла да санкције остану на снази“, закључио је мађарски министар.
Крим је постао део Русије у марту 2014. године на референдуму одржаном 16. марта, након државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача у Републици Крим и 95,6 одсто у Севастопољу. Москва је више пута изјављивала да су становници полуострва своју вољу изразили демократски и у пуном складу са међународним законом и Повељом УН. Према речима председника Русије Владимира Путина, питање Крима је „коначно затворено“.
