„Можда ће ме чути наше америчке колеге. У другој половини XX века, два пута су усвојене изјаве лидера СССР-а и САД о недопустивости и неприхватљивости нуклеарног рата. Ми смо пре скоро девет месеци предложили америчким колегама да то поново урадимо у савременим условима“, рекао је Лавров у интервјуу за РБК.
Лавров је указао и на то да су у својој војној доктрини Сједињене Америчке Државе званично спустиле праг могуће примене нуклеарног оружја.
Министар је додао да Москва жели да разговара са Вашингтоном о питањима везаним за Споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба, Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета и Споразум о смањењу стратешког наоружања и изградњу система противракетне одбране од стране Американаца.
„Имамо много тема које могу бити корисне за заједнички рад. Пре свега, ово је област стратешке стабилности, где су се нагомилали проблеми због брзог темпа развоја америчке глобалне противракетне одбране која захвата наше и кинеске границе. То је и због одлуке Сједињених Америчких Држава о Споразуму о ракетама средњег и кратког домета. То су питања која се јављају у вези са Споразумом о стратешком офанзивном наоружању, који истиче у фебруару 2021. године“, објаснио је Лавров.
Он је указао на чињеницу да се истовремено акумулирају забринутост у области свемирског наоружања. Према његовим речима, Американци су већ одобрили средства за финансирање сегмената противракетне одбране који ће бити постављени у орбиту, што је, према мишљењу руског министра, квалитативни скок у трци у наоружању.
„Паралелно се ради и о одлуци Американаца да не ратификују Споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба. Иначе, његова ратификација била је предизборно обећање Барака Обаме, као и затварање затвора у Гвантанаму на Куби. Ништа од тога није испуњено. Али сама чињеница да је администрација Доналда Трампа ревидирала одлуку о преласку на ратификацију и одбила, заправо, да приступи овом споразуму, само појачава напетости у области стратешке стабилности и ствара нове проблеме у области контроле нуклеарног наоружања“, истакао је Лавров.
„Ми смо спремни да говоримо о овим темама. Желимо да о свему томе разговарамо са Сједињеним Америчким Државама. Увек ћемо одговарати на њихове позиве за наставак дијалога. Али ништа се не може силом. Ако сами одлуче да то није у њиховом интересу, то ће бити њихова одлука. Нека тада светска заједница види своје хероје“, констатовао је Лавров.
Споразум о смањењу стратешког наоружања који су Русија и Сједињене Америчке Државе потписале, ступио је на снагу 5. фебруара 2011.
Почетком ове године Вашингтон је објавио да се једнострано повлачи из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, оптужујући Русију за дуготрајно кршење овог споразума. Председник Русије Владимир Путин је у овој ситуацији одлучио да поступи реципрочно: Русија такође обуставља учешће у споразуму и започиње развој ракетних система забрањених споразумом. Међутим, Москва ће их распоређивати само као одговор на такве кораке Вашингтона.
Споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба усвојен је на Генералној скупштини УН 1996. године, али није ступио на снагу, јер га није потписао или ратификовао низ земаља, укључујући Сједињене Америчке Државе. Све европске земље, укључујући Русију, Велику Британију и Француску, ратификовале су га. Председник Барак Обама је 2013. објавио да намерава да до 2016. тражи ратификацију уговора у Сједињеним Америчким Државама, али се то није догодило.
