После преговора представника државе, банака и Удружења које је заступало кориснике кредита, на предлог Владе Србије, Скупштина је 25. априла усвојила Закон о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарских францима. Њиме је прецизирано да се преостали део дуга конвертује у евре и да износ добијен конверзијом буде умањен за 38 одсто, као и да каматна стопа буде ограничена на 3,4 одсто.
Законом је прецизирано и да банка у року од 30 дана од дана његовог ступања на снагу кориснику достави понуду за закључење уговора о конверзији, а да се он по пријему предлога о њему изјасни у наредних месец дана и ако прихвати предлог закључи уговор о конверзији.
Хоће ли закон успети да реши дугогодишњи проблем за 15.785 корисника тог кредита? Јелена Павловић указује да су управо банке код којих има највише стамбених кредита индексираних у швајцарцима клијентима прилично отежале посао.
„Банке су у највећем делу, скоро све доставиле предлоге. До 7. јуна је рок до кога треба да их доставе и јако су се различито понеле у овоме. Комерцијална банка се, на пример, најбоље понела. Она је најнормалније дала конверзију, понудила оно што закон предвиђа — отпис, прелазак на евро, нову камату, док су се остале банке већином трудиле да то отежају“, указује саговорница Спутњика.
Посебно напомиње да је то случај са Рајфајзен банком која је у достављеним предлозима корисницима тих кредита убацила све оно што је из Закона о конверзији избачено — да је валутна клаузула дозвољена, да уговор има снагу вансудског поравнања, да више нема никаквих међусобних потраживања. Зато она сматра да ће те банке отежати тај поступак конверзије.
Поједине банке, укључујући „Директну банку“, „Рајфајзен банку, „Хипо банку“ и „Еуробанку“, покушавају да тумаче закон тако што се сви покренути судски поступци везани за валутну клаузулу обустављају, што није тачно. Поступци се само прекидају на два месеца, истакла је чланица УО Удружења ЦХФ, која је током преговора била један од најактивнијих представника корисника кредита индексираних у швајцарцима.
Она је зато упозорила да ће свако незакључивање уговора о конверзији практично значити судску тужбу против банке и да је на банкама да схвате да је њима у интересу да направе нормалне уговоре о конверзији, како је то предвиђено законом. У супротном ће све платити на суду, истиче Павловићева, оценивши да је ово најбоља понуда и за банке, јер ће решење овог проблема финансирати и држава са 11,7 милијарди динара.
Према Закону, како подсећа, клијент незадовољан понудом банке може да настави да је тужи, па чак и ако потпише конверзију.
„После тог 7. јуна сваком ко је примио понуду тече рок од 30 дана у којем мора да се изјасни да ли је прихвата или не. Оно што је јако битно нагласити је да је банка дужна да достави понуду, а не коначан текст. Закон прецизира да коначан текст дефинишу заједно корисник и банка“, напомиње саговорница Спутњика.
Зато она сматра да корисник кредита треба да прихвати само оно што му у предложеном уговору одговара, а да тражи измене онога што му не одговара.
Ако не потпише уговор о конверзији са банком, корисник кредита може да је тужи, а онај ко је то већ раније учинио да настави поступак, напомиње Павловићева. Због тога је мишљења да банке треба да престану са уценама, већ да се држе слова закона и да главни аргумент треба да им буде коректна понуда, јер већина људи не жели да иде на суд. Прихватањем конверзије корисници кредита ће, како каже, умањити и штету банке која ће је сама сносити ако уговора о конверзији не буде.
Павловићева напомиње да је убедљиво највише стамбених кредита у швајцарцима узето код „Еуробанке“, а потом код „Рајфајзен банке“, а управо оне тврде да конверзија значи вансудско поравнање.
„Осим валутне клаузуле постоје и други трошкови које су банке наплаћивале и не знам колико ће клијенти бити спремни да се одрекну свега зарад делимичног умањења“, напомиње она, подсећајући да је конверзија ипак делимично умањење, а не потпуно обештећење.
Покушавају да тумаче Закон онако како то он не дефинише, јер Закон није дефинисао да се конверзијом било које право корисника кредита губи и да се судски поступак обуставља, нити да су потписом конверзије сва права и обавезе банке и корисника кредита регулисане, истиче Павловићева за Спутњик.
