Нити је баш по западном систему, нити по оном из времена некадашње СФРЈ, али има понешто од оба. Пилот пројекат који ће стартовати 1. септембра у одабраним основним школама које већ функционишу само у једној, преподневној смени, подразумева да ће ђаци током поподнева у њима моћи да се занимају на секцијама које сами одаберу, али и да уз помоћ наставника заврше школске обавезе. И то ће, што је посебно битно за родитеље, бити бесплатно, а у највећем броју случајева и оброк који ће деца добијати у школи.
Посебан добитак за ђаке и њихове породице је то што ће после 18 часова када се завршавају те одабране поподневне школске активности, то бити слободне време које ће породице моћи да искористе на најбољи начин. Сада је оно најчешће протицало у помоћи родитеља у савладавању школског градива.
Саговорница Спутњика, начелница Одељења за координацију рада школских управа у Министарству просвете Јасмина Ђелић на почетку разговора скреће пажњу да су погрешна тумачења да ће Министарство све школе у Србији превести у једносменски рад, што није могуће због ограничених просторних капацитета.
Она каже да су у Министарству међу школама које раде само у преподневној смени већ селектовали оне које имају слободан простор за разне врсте поподневне образовне и васпитне подршке ученицима, од пружања помоћи у учењу до разних секција — спорта, дружења. Реч је о 240 таквих објеката, али у Министарству још не знају тачан број школа које ће учествовати у том пројекту, јер се још баве разматрањем предлога које су школе доставиле.
Комисија Министарства просвете је направила листу предлога са разним активностима и за образовну и за васпитну подршку. Има их 48 и то је понуђено школама, а оне ће неке прихватити, али и предложити неке нове. Комисија ће током јуна и у првој половини јула анализирати те предлоге како би донела коначну одлуку о томе колико ће објеката бити обухваћено пилот пројектом, наводи Ђелићева, али сматра да неће бити великог одступања од тог броја од 240.
Реч је о објектима у којима постоје адекватни просторни услови који имају кабинете, дидактички материјал и друге техничке, организационе и просторне ресурсе како би се што већи број адекватних активности понудио деци. И већина тих објеката није у Београду.
„Управо је једна од наших полазних основа била да у свакој школској управи Министарства, а таквих регионалних јединица има 17, селектујемо адекватан број школа. То је пилот пројекат који обухвата целу Србију и њиме су обухваћене и велике и мале градске школе и велике и мале сеоске школе, јер нам је циљ да видимо како тај начин рада функционише у сваком типу школе, како би то био саставни део стратегије до 2030. године, да се иде на стварање услова за што већи број школа који ће изводити наставу само у једној смени“, објашњава саговорница Спутњика.
Она прецизира да коначно решење министра о реализацији пилот пројекта мора бити готово до 20. августа да би школе могле да понуде родитељима и ученицима ове факултативне активности на самом почетку школске године.
Ђелићева појашњава како ће све то изгледати. По завршетку наставе у јутарњој смени у 14 сати, почињу факултативне активности које ће бити реализоване најкасније до 18 сати. Ученици који одаберу одређене секције долазиће само на њих и не морају сваки дан да остају у школи у поподневним сатима.
„Иде се на решење, и то смо већ обезбедили, да је у највећем броју ових селектованих школа могуће обезбедити и оброк за ученике, односно исхрану, било путем спремања у школи или дистрибуције из других објеката којима је то посао“, истиче начелница Одељења за координацију рада школских управа у Министарству просвете.
На питање хоће ли родитељи морати да финансирају те додатне активности, саговорница Спутњика је категорична да неће. Када је оброк у питању она је мишљења да ће у највећем броју случајева и он бити бесплатан.
„У зависности од финансијских могућности јединица локалне самоуправе ићи ће се на то да сви ученици добију бесплатни оброк или већина њих. Руководиоци школских управа су већ имали састанке и договоре са представницима локалних самоуправа које су показале велико расположење да се изађе у сусрет школама и да се направе ребаланси буџета за ову календарску годину како би се оброци омогућили деци“, тврди Ђелићева.
У наредној школској години неће бити додатног запошљавања, одговара она на питање хоће ли ће постојећи кадровски капацитети у школама бити довољни за реализацију оваквог пројекта. Подсећа да у школама већ постоје стручна лица која немају пуну норму, али и да постоји могућност додатног ангажовања наставника према Посебном колективном уговору за запослене у образовању.
С обзиром на то да се пилот пројекат односи на све разреде основне школе од првог до осмог, а не само на оне ниже, она посебно указује на потребу да се уз помоћ медија дође до правилног разумевања, пре свега код родитеља, да Министарство тиме не жели да уведе продужени боравак за велику децу.
„Ми не желимо да утичемо на успоравање, или заустављање самосталности старијих ученика, не желимо да направимо чувалишта за велику децу, него да се простор школе искористи за квалитетно коришћење слободног времена и за пружање подршке деци у укупном развоју“, истиче Ђелићева.
На питање колико ће времена бити потребно да се сагледају ефекти тог пилот пројекта, она напомиње да ће реализација бити праћења током целе школске године.
„Школе ће добити инструкцију да уколико процене да не постоји адекватан одзив на одређене активности, или да се не постижу очекивани ефекти и да укљученост и заинтересованост деце пада, на полугодишту могу да сачине ревизију активности и да направе другу понуду за ученике“, објашњава наша саговорница.
А када буде завршена наредна школска година знаће се ефекти пилот пројекта и то ће, како напомиње, Министарству бити повратна информација за системско уређивање.
На питање колико би времена било потребно да то буде имплементирано у цео школски систем, ако се пилот пројекат буде показао као добар, Ђелићева каже да ће то зависити од финансијских могућности државе.
„Ако се буде ишло на то да што већи број школа ради у једној смени, а највећи број школа у Србији сада ради у две смене, изузетно чак и у три, то значи да морају да се граде нови објекти и да мора да се радити на рационализацији постојећих објеката који сада у неким регионима нису школски. То је један дугорочан процес и зависи од финансијских могућности“, закључује Ђелићева за Спутњик.
