Ово ће имати далекосежне безбједносне последице, сматра аналитичар Бошко Вукићевић.
У наредном периоду Црну Гору чека процес модернизације радара, транспорт и његова инсталација. Тај процес би требало да траје између 18 мјесеци и двије године, након чега ће радар бити стављен у оперативну употребу. Поред тога што је у питању донација, трошкове транспорта и инсталација сносиће црногорска страна, што би државу могло да кошта око четири милиона евра.
Радар би требало да буде дио мреже од четири нове НАТО радарске станице на Балкану, у оквиру иницијативе за Балкански регионални приступ (БРААД), које подразумијевају инсталацију модерних осматрачких радара и на планини Јахорини (БиХ), локацији Турет у Македонији и граду Фуше у Албанији.
Тиме ће Црна Гора дефакто постати дио НАТО интегрисаног система ваздушне и ракетне одбране (НАТИНАМДС), при чему ће Подгорица размјену важних података са НАТО командом у Монсу у Белгији вршити преко филтера у Хрватској.
Аналитичар Бошко Вукићевић сматра да владина славодобитна објава о томе да је Црна Гора добила од НАТО-а на поклон радар дугог домета за надзор домаћег ваздушног простора, и то бесплатно и на неодређено вријеме, представља још једно обмањивање и превару јавности.
„Прво обмањивање грађана Црне Горе састоји се у тврдњи да је половни радар добијен џабе, а заправо ће за трошкове његовог превоза и инсталације држава морати да плати око четири милиона евра. Друго обмањивање јавности налази се у Владином појашњењу да ће радар служити за контролу и заштиту домаћег ваздушног простора, иако је чак и онима који нијесу упућени у војне технологије јасно да се радари дугог домета не користе за заштиту земаља са тако малом територијом какву има Црна Гора“.
„Заправо, оно што црногорска власт прећуткује је да ће тај радар бити дио НАТО интегрисаног система ваздушне и ракетне одбране, а друштво ће му правити слични радари у БиХ, Македонији и Албанији. У том смислу, оно што режим јавности представља као ’поклон‘ Црној Гори, у ствари је још једна услужна дјелатност коју власт обавља по налогу и у корист западних покровитеља“, додаје Вукићевић за Спутњик.
Трећа, и по мишљењу Вукићевића, најгора превара, састоји се у тврдњи Владе да тако голема војна инсталација неће нарушити природну средину у једном еколошком бисеру какав је планина Бјеласица. Међутим, оно што је, сматра он, у читавој ствари далеко најозбиљније јесте далекосежни безбједносни аспект читаве операције са наведеним радаром.
Вукићевић нема дилему да власт оваквим потезима територију Црне Горе означава као што видљивију мету у евентуалном сукобу НАТО-а и Русије.
„Наиме, још од тренутка насилног угуравања Црне Горе у НАТО, власт као да се труди да сваким својим новим потезом додатно угрози безбједност земље. Нема никакве сумње да инсталирањем таквих радара надлежни привлаче пажњу на територију Црне Горе као на једну од примарних мета у случају војног сукоба НАТО-а и Русије. Сличан примјер имамо и са најављеним пројектом војног аеродрома на Капином пољу крај Никшића, који ће такође служити НАТО-у. У свакој нормалној земљи, пројекти који тако озбиљно третирају сигурносни аспект неког подручја, морали би бити предмет референдумског изјашњавања грађана“, категоричан је Вукићевић.
Подсјетимо, чланством у НАТО-у Црна Гора се претходно обавезала да за потребе контроле свог ваздушног простора купи војни радар до 2020. године. Како је за куповину квалитетног војног радара на тржишту било потребно издвојити између 15 и 20 милиона евра, НАТО комитет за инвестиције је одлучио да Подгорици изађе у сусрет донацијом већ коришћеног осматрачког радара. Поред радара који ће бити инсталиран на Бјеласици, за потребе НАТО-а биће коришћен и цивилни радар на брду Врсута изнад Бара, који је планирано да постави и опреми српско-црногорска Агенција за контролу летења (СМАТСА).
