Деценијама, откад су почели преговори о слободној трговини, свет је убеђиван у једну историјску неистину – да трговина није повезана са политиком. Под овом крилатицом потписивани су и проширивани глобални уговори о слободној трговини, који су прерасли у међународну организацију – Светску трговинску организацију (СТО).
Политичари су, наравно, крилатицу да трговина није повезана са политиком демантовали готово свакодневно својим поступцима, али вероватно је нико никада није демантовао на начин на који је то недавно учинио амерички председник Доналд Трамп, запретивши да ће повисити царине на увоз мексичке робе у Америку уколико Мексико на себе не буде преузео више обавеза у погледу заустављања миграната из Средње и Јужне Америке који желе да уђу на територију САД.
Трампова претња утолико је више изненађујућа јер се веровало да је проблем билатералних односа између Мексика, САД и Канаде решен потписивањем новог споразума о слободној трговини новембра прошле године (такозвана нова НАФТА).
Трампова претња јужном суседу довела је до грозничавих једанаест сати преговора између мексичког министра спољних послова Марсела Ебрарда и званичника Беле куће и Стејт департмента, након чега је договор ипак постигнут.
Споразум, који је Ебрард оценио као „фер“ заправо је, открива „Њујорк тајмс“, постигнут још пре месец дана, на састанку бивше секретарке Отаџбинске безбедности Кирстен Нилсен и мексичке министарке унутрашњих послова Олге Санчез у Мајамију.
Према споразуму, Мексико се обавезао да ће задржавати тражиоце азила на својој територији док америчке власти буду обрађивале њихове захтеве, а мексичка влада није прихватила амерички притисак за „трећу сигурну земљу“. Наиме, америчка влада захтевала је да тражиоци азила за улазак у САД истовремено траже и азил у земљи кроз коју пролазе, у овом случају Мексико. Такође, мексичка Национална гарда фокусираће се у будућности на јужну границу, како би спречила илегалне миграције на почетку пута.
20 Октобар 2018, 22:33
Ипак, нови америчко-мексички споразум вероватно неће у потпуности решити проблем, сматра некадашњи дописник листа „Политика“ из САД Милан Мишић; међутим, тај проблем је већ ионако гурнут у други план, додаје он:
„Приметили сте, вероватно, да се више не говори о зиду према Мексику, нити има вести да је тај велики грађевински подухват у току. Ово решење свакако смањује број проблема који су на Трамповом столу, али остаје их довољно да Трамп и његови сарадници имају пуне руке посла. Тренутно нема вруће кризе. Чак су и преговори са Кином прешли у неку мирнију фазу“.
Ни односи са Ираном и Северном Корејом, иако се, према Мишићевим речима, ту ништа суштински није променило, не заокупљају толико пажњу америчке јавности колико односи између претендената на председничку кандидатуру чланова Демократске странке.
Решење проблема са Мексиком вође демократске опозиције у Конгресу дочекале су, у најмању руку речено, цинично, као што је то учинио вођа сенатске већине Чак Шумер, или веома критично, као што је учинила председавајућа Сената Ненси Пелоси.
„Ово је историјска ноћ“, написао је Шумер на Твитеру непосредно пошто су резултати преговора објављени. „Сада, када је проблем решен, сигуран сам да о њему убудуће више нећемо слушати“.
Пелосијева је пак оптужила Трампа да је „поткопао водећу америчку улогу у свету непромишљено претећи наметањем царина блиском пријатељу и суседу“. „Конгрес ће сматрати да је Бела кућа одговорна за пропусте да се позабави хуманитарном ситуацијом на нашој јужној граници“, додала је она.
Мишић подсећа да су и републиканци у Конгресу били против подизања царина Мексику због мигрантског питања, што је, према његовој оцени, подстакло Трампа да прихвати компромисно решење.
„Што се тиче демократа, они су још у дилеми да ли да покрећу процес импичмента или не – још је на дневном реду оно што је садржано у Милеровом извештају, што практично значи да америчка политичка сцена остаје опседнута проблемима до чијих решења тек треба да се дође“, закључује Мишић.
