Ових дана бројни наводно нови поремећаји, застрашујућа здравствена стања и менталне болести привлаче пажњу људи стварајући атмосферу страха и бриге за здравље. Оно што једемо нас убија, оно што дишемо нас убија, а чак и вај-фај и вода за пиће представљају смртну опасност.
Реално, често је реч о застрашивању које подстиче фармацеутска индустрија, којој драма помаже у продаји производа и стварању профита на рачун лаковерне јавности.
„Крајњи циљ владајућег система је да сваку побуну против њега оквалификује као ментални поремећај, па уз помоћ фармацеутске мафије здраве људе претвори у болесне, које ће такође третирати само као ’покварене машине‘ и извор профита“, тврди француски парламентарац и лекар, Бернар Дебре, а преноси хрватски портал „Експрес“.
Он је коаутор књиге „4.000 корисних, бескорисних и опасних лекова“, у којој истиче како је половина лекова на рецепт у западној медицини потпуно непотребна и неефикасна, а пет одсто медикамената је опасно за здравље.
Лекови - прича о обмани
Ради се о својеврсној „борби с ветрењачама“, јер су на другој страни капитал и индустрија фармације, као и цели здравствени систем који то подржава. У здравству то се односи на зараду медицинске, у првом реду фармацеутске индустрије.
Тако тзв. фармацеутска мафија утишава природне традиционалне лекове и производи синтетичке, који најчешће имају бројне нуспојаве и навикавају организам на то да се без њих више не може.
Стручњаци истичу само неке од модерних здравствених брига, које су најчешће обична глупост.
1. Данас су сви осетљиви на глутен
Глутен је протеин који се налази у пшеници и даје еластичност тесту, помажући му да се подигне и задржи свој облик. Он се налази у пшеници, ражи, јечму, овсу. Већина прехрамбених намирница садржи глутен, од пица, тестенина, хлеба до разних индустријски прерађених намирница. Пажња коју привлачи глутен није настала толико због приче у вези са целијакијом, већ због контроверзних студија које тврде да људско тело није способно да вари глутен у мери у којој га уносимо у себе.
„За то не постоје реални и прихваћени здравствени докази. Доказано је да неким људима смета глутен, као и да га већина људи нормално вари“, сматрају експерти.
2. Халитоза је измишљена болест
Халитоза најчешће настаје услед ферментације честица хране анаеробним грамнегативним бактеријама у устима, чиме се стварају сумпорна једињења, попут водоник-сулфида. Код неколико системских болести се стварају супстанце које се могу осетити у даху, а које се, премда немају особито неугодан мирис, типично сматрају халитозом.
Због задаха све више људи посећује лекаре који, пак, прописују специјалне каладонте и водице за испирање уста, на чему индустрија зарађује огроман новац. Али, стручњаци тврде да је задах у већини случајева обична измишљотина и да је природно да се у даху осећа одређен мирис, а то стање се најчешће може поправити већим уносом воде и променом прехране.
3. Детоксикација је глупост
„Додаци исхрани и разни препарати за детоксикацију тела, као и мршављење, једно су од најбрже растућих тржишта на свету“, каже др Ник Фулер са Универзитета у Сиднеју и истиче да за њихово деловање постоји врло мало доказа. На пример, врло су популарни детокс производи на бази чичковог млека или маслачка, али нема студије која потврђује њихов ефекат.
Фулер каже како јетра природно елиминише нежељене супстанце у телу кроз измет и урин, а узимање скупих лекова не само да не може помоћи, већ оптерећује јетру додатним једињењима које мора да разгради.
„Оно што треба да направите јесте да избегавате алкохол и да се здраво храните, а ако већ желите да се детоксикујете, тада користите природне чајеве, воће и поврће“, наглашава др Фулер.
4. Испирање вагине не да није добро, већ је опасно
Највећи мит је да вагине имају неугодан мирис. Осим ако имате озбиљних проблема, било који природан мирис је нормалан. Вагине не треба да миришу попут парфимерије и не треба их третирати као нешто што треба поправити. Дакле, заборавите на миришљаве купке или посебне чистаче за испирање на којима индустрија све више зарађује, јер било који производ који може променити вашу ПХ равнотежу може да проузрокује и појаву гљивица.
5. Снижавање лошег холестерола спречава болест срца
Можда један од највећих здравствених митова западне културе јесте злоупотреба измишљеног термина „лош холестерол“, за који су одговорни медији и медицинска струка. Осим тога, наивна јавност је преварена лажном везом холестерола и кардиоваскуларних болести. Никада није доказано да је холестерол узрок болести срца, баш напротив, холестерол је од виталног значаја за тело и било какав покушај његовог снижавања може имати погубне последице, посебно како старимо.
Постали смо друштво толико опседнуто једењем хране ниског холестерола и масноће да се сада многи здравствени стручњаци питају које су последице тога, као и бројних лекова који се узимају за снижавање холестерола.
6. Већина с дијагнозом депресије нема депресију
Британски научници тврде да прозак, сероxат и слични антидепресиви делују као лажни, плацебо лекови и немају дејство. До резултата, објављених у часопису „Плос медицин“, дошли су анализом 47 клиничких студија, од којих су неке биле, све до данас, недоступне јавности.
Осим тога, данас је сваки четврти човек у западном свету депресиван, а намеће се питање како је то могуће и зашто тако није било пре? Превелика концентрација на себе и властиту срећу и наметнути идеал срећног живота многима даје илузију да су болесни, премда се можда само налазе у природној, лошијој животној фази.
7. Постоје сигурне дозе хемикалија у лековима
Нивои су „прихватљиви“ за индустрију и регулаторне стандарде, али наша изложеност „прихватљивим нивоима“ других токсичних хемикалија, које у нашем телу улазе у интеракцију и изазивају разне проблеме, никад нису узети у озбиљно разматрање.
Не постоји сигурна доза отрова, јер тело препознаје и најниже дозе и одмах ствара упалне процесе и одговор имунитета како би се борио са страним телом. Токсичне хемикалије се сада налазе свуда, у школама и на нашим радним местима. Оне узрокују поступно пропадање сваког система у нашем телу и узрокују многе болести. Врло је тешко открити која хемикалија изазива коју болест.
