Премијер привремених приштинских институција Рамуш Харадинај затражио је од Ватикана да призна једнострано проглашену косовску независност.
Харадинај је ово пренео државном секретару Ватикана, кардиналу Пјетру Паролину током сусрета у Приштини, односно после мисе коју је овај високи званичник Ватикана одржао у Катедрали Мајке Терезе поводом празника Духови.
Паролин је тада пренео поздраве и благослове папе Фрање, који је духовно близак народу Косова, а посебно католичкој заједници. За Харадинаја је ово било довољно да затражи признање косовске независности од Свете столице.
Међутим, професор др Дарко Танасковић, бивши амбасадор Србије при Ватикану, не сматра да је ова посета државног секретара Свете столице, кардинала Пјетра Паролина, Приштини и Призрену увод у скоро признавање независности ’Косова‘, како прижељкују власти у Приштини и малобројни косовско-метохијски католици.
„У ватиканским изворима ова посета ’католичкој заједници‘, односно Призренско-приштинској дијецези на ’Косову‘ је одређена као ’пасторална‘. Поводом празника Духова кардинал Паролин је предводио мисе у двема католичким црквама, оној посвећеној светој Мајци Терези од Калкуте у Приштини и у обновљеном Храму Девице Марије у Призрену“, објашњава др Танасковић.
Он подсећа да Ватикан посвећује пажњу свим католичким заједницама, поготово мањинским, па и овој на „Косову“, поготово с обзиром на то да се она повезује и са Мајком Терезом, што има јак симболички набој.
„Признавање независности ’Косова‘ је озбиљно и сложено политичко питање и Ватикан о њему неће олако одлучивати, без обзира на упорне позиве из Приштине. Јаки су разлози због којих се Света столица определила да не призна косовску независност. Не бих рекао да су се ти разлози променили или да су наступили неки нови моменти који би подстакли Ватикан да преиспита свој став. Напротив! Последице евентуалног ватиканског признавања независности ’Косова‘ биле би вишеструке, а посебно би се тешко одразиле на екуменски дијалог са православљем. О односима са Србијом и СПЦ да и не говорим...“, истиче наш саговорник.
Он је сагласан да је кардинал Паролин до сада највиши званичник Свете столице који је посетио ’Косово‘. Такође, подсећа да је Хашим Тачи у неколико наврата пропагандно најављивао и папину посету у блиској будућности, али од тога није било ништа. Последњи пут се о таквој могућности више говорило 2016. године, додаје др Танасковић.
Према његовом мишљењу, чињеница да је Харадинај католик, а Тачи муслиман, нема толики значај, премда ни такви детаљи понекад нису ван видокруга служби Свете столице.
„Иначе, Ватикану је свакако добро познато какав је хришћанин Рамуш Харадинај, али у погледу третмана оних који би могли бити од користи за унапређивање интереса Католичке цркве, званичници свете Столице су изразито прагматични. А затим, као задужени за људске душе, пастири благонаклоно примају и грешнике“, каже наш саговорник.
Харадинај је ову посету искористио да високом госту из Ватикана пренесе поруку да су „Косово и његови грађани током векова били сведоци западних вредности и да су и данас посвећени очувању мира, стабилности и верских слобода у земљи“.
