Тадашњи савезни министар иностраних послова Живадин Јовановић данас каже да је Резолуција 1244 кристално јасна правна основа за одбрану легитимних, националних и државних интереса Србије у вези са Косовом и Метохијом. То је документ највеће правне снаге у светском поретку, у чијој припреми су учествовале све сталне чланице Савета безбедности, али и Немачка, Финска, Шпанија и Италија. Он подсећа да је поред Русије, која је имала ту важну улогу као посредник између Југославије и кључних чинилаца НАТО пакта, и Кина све време у том процесу давала подршку.
Јовановић додаје да су у том документу садржана и два прилога. Један је споразум Милошевић-Ахтисари-Черномирдин који је усвојен 3. јуна 1999. и који је усвојила Народна скупштина Републике Србије, а други је документ министарског састанка Групе 8 из Санкт Петербурга.
„Нема сумње да су сви битни међународни фактори били укључени у њено доношење и то није никакво изненађење, јер се радило о напору да се оконча први и једини рат на европском тлу после Другог светског рата. Да се заврши рат после којег ништа није исто ни у Европи ни у свету, нити у глобалним односима и усвајање Резолуције СБ УН значило је и афирмацију улоге Уједињених нација, као и јачање међународног права и основних принципа међународних односа. Схватио је свет да док су овде падале бомбе НАТО-а по нашој земљи, дотле су у парампарчад разбијани и документи из Потсдама, са Јалте и из Техерана“, рекао је бивши шеф дипломатије.
„Од 2000. наша цела економија је већим делом постала власништво мултинационалних корпорација чланица НАТО пакта и на тој чињеници се види да је та агресија била освајачког карактера и да је извршена са геополитичким циљевима, а не онако како се то представљало у нашој и светској јавности. Ми нажалост нисмо искористили могућности које нам Резолуција 1244 допушта, јер је та прозападна оријентација свих влада спутавала Србију и да се бори енергичније за остваривање права која омогућава управо та Резолуција“, нагласио је наш саговорник.
Он сматра да смо превише рано одступили од тражења безбедног повратка за 250.000 протераних Срба и неалбанаца, који 20 година после Резолуције живе ван својих домова и немају приступ својим имањима. Зато и данас, према Јовановићевом мишљењу, имамо и претње и упадање људи са дугим цевима на север КиМ. „Шире се страх и атмосфера неизвесности како се протерани не би вратили и уместо дешавања неке ’олује‘, ми имамо процес који има исте ефекте као ’олуја‘, јер се наставља исељавање Срба и неалбанаца из покрајине“, рекао је дипломата.
Живадин Јовановић наглашава да је велики недостатак Србије то што наше снаге безбедности нису враћене у покрајину, јер ниједна држава не може као спољни фактор да чува мир и свој народ.
„Ту долазимо до одредбе у Резолуцији 1244, која предвиђа враћање контигената војске и полиције на КиМ не у великом броју, али не и онако мало као што се говори да се ради о броју 999, што није тачно. Истина је да можемо да вратимо 1999 војника и полицајаца. На крају, ни број није битан колико је важно да се преко тог права Србије према одлуци УН такође утврђује право на суверенитет и територијални интегритет, јер се у њој наводи да они треба да заузму положаје на одређеним местима, као и на главне међународне граничне прелазе, чиме се апсолутно и по том основу реафирмише признавање обавеза светске организације и свих чланица међународних организација да поштују суверенитет и интегритет Србије“, нагласио је он.
„Често, каже наш саговорник, питају га новинари ’да ли је то реално‘, увек се сеје нека сумња да оно што Србији по законима припада и што је неотуђиво право, да се то доводи у питање. Реално је, додаје он, да Србија брани своја права која гарантује највиши орган мира и безбедности на свету. „Није реална само отимачина и сила коју не можемо игнорисати, али је реално и право српског народа да има националне интересе на КиМ и да се за њих бори. Мислим да смо веома активни у повлачењу једностране проглашене независности Косова, али да треба да имамо иницијативнију улогу. Конкретно, залажем се за то да, пошто је Србија извршила све своје обавезе према Резолуцији 1244, свакодневно од међународне заједнице, ЕУ, НАТО-а, квинте и од Групе 20, као и од Групе 8 на сваком месту и у свакој прилици тражи да јој се врате и испоштују њена права на основним принципима међународних односа и Резолуцији 1244 као правном акту општеобавезујућег правног карактера“, рекао је Живадин Јовановић.
