Сада је та „врућа тема“ разматрана и у Српској академији наука и уметности. У организацији Академског одбора „Човек и животна средина“ САНУ прошле недеље је одржан симпозијум „Утицај малих хидроелектрана на животну средину“.
Учесници су говорили о утицају малих хидроелектрана на режим вода и на одрживи развој Србије, енергетским, развојним вредностима, потенцијалним техничким решењима, али и о еколошком утицају на рибљи свет и друге организме у акваторији тих водотокова, као и у екосистемима планинских река и локалним популацијама водоземаца и гмизаваца. Наравно, било је речи и о концепту изградње МХЕ у светлу конфликтних интереса инвеститора и противника изградње малих хидроелектрана.
Министар заштите животне средине у Влади Србије Горан Триван на том скупу је рекао да је енергетски допринос мини хидроелектрана енергетском систему Србије готово никакав, да је штета коју чине велика и да њихову градњу треба дозволити само ван заштићених подручја и по светским стандардима. Такође је најавио да би до краја године могле да буду усвојене измене закона којима би градња тих објеката била забрањена у заштићеним подручјима.
О томе зашто се и САНУ укључила у решавање овог не само еколошког, већ и друштвеног проблема и шта ће даље чинити, у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са академиком др Марком Анђелковићем, генералним секретаром САНУ и председником Академског одбора „Човек и животна средина“.
